Jasno je bilo od prvog trenutka da prebacivanjem razvoja igre The PreSequel na 2K Australia sa Gearbox Softwarea, igrači mogu da se nadaju samo malo sveobuhvatnijem DLC paketu. Zapravo, bilo je to jasno i kada je 2K predstavio ime igre – The Pre-Sequel.
Ovaj poveći dodatak za Borderlands odigrava se na Elpisu, Pandorinom mesecu i po priči je postavljen negde između prvog i drugog dela. Zapravo, dešavanje započinje hvatanjem Atene na kraju drugog dela igre, ali će ona potom, prilikom ispitivanja od strane Lilit, Brika i Mordekaja krenuti da se priseća prethodnih dešavanja odmah nakon smrti generala Noksa i priključivanja timu koji čini programer Džek i drugi lovci – Niša, Vilhelm i Kleptrep. Priča dalje prati nastanak “Zgodnog Džeka” i sve ono što prethodi Borderlands 2, ali ujedno nudi i uvid u to šta možemo da očekujemo od trećeg Borderlandsa koji biva najavljen na samom kraju Pre-Sequela, onima koji umeju da čitaju između redova, naravno. Sama priča ne zavređuje posebnu pažnju niti je na nivou prethodnih delova. Pravi svojevrsnu “veštačku konekciju” između delova koja potpada pod kategoriju “nepotrebnog znanja” kojim se mogu hvaliti samo oni koji su najveći fanovi Borderlandsa a što neće baš previše značiti redovnim igračima.
Što se tiče gameplay mehanike, ona je skoro pa identična drugom delu igre, uz nekoliko dodataka. Pre svega, igra poseduje lasersko naoružanje, potpuni novitet u Borderlands, što malo čudi znajući koliko zapravo oružja ova igra poseduje a tu su i predmeti koji stvaraju efekat “zamrzavanja” koji se takođe može primeniti na protivnike (zamrznute potom možete razbiti na parčiće hladnim oružjem). Gravitacija odnosno izostanak iste igra takođe jako veliku ulogu u naslovu jer omogućava da likovi skaču znatno više ali i sporije, a to doprinosi i da predmeti plutaju kao i mrtvi protivnici. Sve ovo unosi izvesno usporenje u Borderlands koje će najviše goditi onima koji nemaju tako brze reflekse. Novitet su i boce sa kiseonikom, neophodne za hodanje po površini Elpisa, a koje ujedno služe i kao džet paketi za duple skokove, lebdenje pa čak i napade iz vazduha.
Igra koristi već dobro poznati Borderlands engine i u tom smislu nema većih razlika u odnosu na dvojku. Ujedno, 2K Games nije ponudio The Pre-Sequel za konzole najnovije generacije, već samo za Xbox 360 i PlayStation 3, što još jednom potvrđuje da je u pitanju samo polu-isforsirana mamipara za one koji ne mogu bez svoje doze cell-shaded napucavanja.
Kampanja je dosta kratka a dizajn repetitivan, pa će to uz bagove biti najveće kritike koje igri imamo da uputimo. Humor je tu, spordična zabava takođe, ali možda ipak postoje drugi naslovi koje bi trebalo da isprobate u ovom trenutku.
Autor: Stefan Starović
Prvobitno objavljeno u PLAY! Zine 78
