Blizzard je izdavanjem Hearthstone ušao na jedno novo polje, polje koje za ovu kompaniju nije toliko familijarno, iako je dobro znano među igračima dugi niz godina. Zapravo, ukoliko hoćemo da budemo precizniji, zagazili su na dva terena. Prvo, odlučili su da ponude free 2 play naslov, što je posebno iznenađenje imajući u vidu da su jedna od retkih kompanija koja za svoj MMO i dalje naplaćuje pretplatu i drugo, zašli su u kategoriju „neobaveznog“ gaminga, nešto što pored „tvrdokornih“ naslova poput Starcrafta ili Diabla nije bilo za očekivati. I taj osveženi koncept i pogled na industriju isijava iz svakog segmenta Heroes of the Storm, igre koja je do prošle godine bila poznata kao Blizzard All Stars.
Verovatno najveći deo „prašine“ oko do tada nepoznatog naslova nastao je oko imena DOTA, imena koje je naravno poteklo iz Defense of the Ancients, moda za Warcraft 3 koji je i započeo čitav žanr massive online battle arena (MOBA) igara. Nekoliko poslovnih poteza i sudskih sporova kasnije, Valve je zadržao ime DOTA a Blizzard je odlučio da svoju igru preimenuje u Blizzard All-Stars, iz do tada poznatog termina – Blizzard DOTA.
Blizz je dosta oprezan sa korišćenjem termina MOBA (iako je jasno da je u pitanju igra iz tog žanra) pa oni svoje čedo nazivaju akcionom strategijom u realnom vremenu, herojskom kavgom i drugim simpatičnim nazivima i to zapravo nije bez osnova. Heroes of the Storm svakim svojim segmentom odiše „neobaveznom“ MOBA igrom, nečim što biste dali detetu dok vi igrate partiju LOLa ili DOTE.
Iznova, baš kao u Hearthstone, igra vam ne pokazuje svoj puni potencijal dok ne prođete tutorijal, odigrate nekoliko početnih probnih misija i potom ispitate kako stojite u borbi protiv računara. Tek po dostizanju 3. nivoa dobijate priliku da se oprobate protiv pravih, živih protivnika. Koncept je dobro poznat – pet igrača sa jedne strane pokušavaju da putem tri glavne putanje dođu do protivničke baze, unište sve pred sobom na tom putu i zatim demoliraju i glavnu građevinu neprijatelja. Naravno, za sve to vreme brane svoju bazu.
Ono što je vidljivo u prvom trenutku jeste prepoznatljiv Warcraft stil grafike kao i neverovatan osećaj blagog uveličavanja odnosno većih jedinica u manjoj vizuelnoj širini. Verovatno zbog starijih igrača koji možda ne vide baš najbolje. Iako je grafika „Warcraftasta“ (eto novog izraza) odlika koju igra poseduje dopašće se mnogima koji su se oduvek pitali da li bi bio jači Diablo ili Džim Rejnor – Heroes of the Storm sukobljava sve dobro poznate i one malo manje znane heroje i antiheroje iz Blizzardovog univerzuma. Likova ima pregršt i trenutno su iz dobro poznatih franšiza, ali zasigurno neće proći puno vremena dok ne ugledamo i vikinge iz The Lost Vikings pa čak i glavnog junaka iz Blackthorne. Na početku je dostupno samo šest heroja dok ostale možete otključati zlatom koje dobijate napredovanjem i igranjem partija ali i, naravno, kupovinom za prave novce. Na isti način možete kupiti i različita „odela“ za heroje ali i životinje za jahanje. Da, mounts, poznata stvar iz WoW-a, ugledala je svoju MOBA verziju premijerno baš u HotS. Pitanje je koliko će ova funkcija biti korisna jer brzina koju dobijate nije posebno veća nego kada idete peške, ali sve je i dalje u alfa testiranju pa je podložno promeni. Jedno je sigurno, u igru je ubačeno da bi se zgrnulo još novca.
Izvođenje je skoro identično onome u DOTI. Krećete se jednom od strana, podanici se stvaraju i hodaju unapred definisanim putevima a sa svake strane nalaze se kule koje pucaju na sve što je protivničko. Međutim, u samim borbama leži i trenutno glavni problem igre – nemate osećaj da išta postižete svojim akcijama. Skoro sve magije i moći deluju „isprano“ i „bledunjavo“, kao da niti stvaraju bilo kakvu promenu na terenu niti vama daju satisfakciju što ste nešto uradili. Oba elementa jako su važna za doživljaj igranja, čak i ukoliko bilo koja od mogućnosti zapravo i učini štetu protivniku. Bez toga, sve se zasniva na pukom automatskom napadu i nasumičnom pritiskanju tastera za magije. Takođe, tokom borbe ne dobijate informacije o stanju protivničkih podanika, njihovoj snazi ili preostalom zdravlju (postoji polje sa vizuelnom oznakom, ali ne i precizna količina) no to možda nekome nije ni važno jer last-hit odnosno mogućnost da dobijete dodatno iskustvo i novac ubijanjem ne postoji. A novac vam svakako nije ni potreban jer igra ne poseduje prodavnicu niti predmete – heroji se oslanjaju isključivo na set magija koje poseduju, osnovni talenat i kasnija poboljšanja. Naime, u startu posedujete tri osnovne mogućnosti i jednu specijalnu koja se otključava na kasnijem nivou napredovanja u partiji. Pored toga, na početku birate i jednu pasivnu mogućnost (od dve) da biste na kasnijim nivoima napretka mogli da birate nove pasivne mogućnosti ili pak poboljšanja postojećih magija (uvek u izboru od dva). U inventaru postoji i već pomenuta životinja za jahanje ali i Hearthstone koji će vas teleportovati nazad do vaše baze. A u bazi je dobro poznata „fontana“ koja vas leči i dopunjuje manu kao i građevine koje će vam trenutno dopuniti određenu količinu zdravlja i mane ali kojima će potom biti potrebno vreme da se i same regenerišu.
Blizzard ne bi bio Blizzard kada u igru ne bi ubacio i neke svoje novitete. To su pre svega scenariji na mapama. Iako je „tlocrt“ mape identičan (tri glavna puta, nešto međuputeva i neutralne jedinice koje možete napasti) postavka varira što ujedno određuje i scenario. Na jednoj od mapa kontrolom dva obeliska i potom zauzimanjem i glavne statue pozivate Dragon Knighta koji se bori za vas. Na drugoj postoji „tamnica“ koja se nalazi ispod glavne mape gde je čudovište ekvivalentno Roshanu iz dote. U trećem iz kovčega rasutih po mapi uzimate zlato koje potom dajete piratu kako bi iz svog broda sa duhovima lansirao topovsku đulad na protivnike i tome slično. Zanimljivi scenariji doprinose raznolikosti u igranju ali se čini da će kod kompetitivnog takmičenja, ukoliko igra zaživi u tom segmentu, najverovatnije biti isključeni.
Jako je važno i to da je Blizzard uspeo da ostvari ono što je obećavao – igre ne traju duže od 15 minuta, osim u nekim baš ekstremnim situacijama što je jako važno za one kojima čak i League of Legends okršaji od 30 minuta deluju predugačko, a kamoli DOTA 2 mečevi od po sat vremena. Takođe, matchmaking za sada radi odlično i nikada se ne čeka duže od pola minuta na pronalaženje meča. Heroja birate pre nego što krenete u potragu za serverom. Kada se i meč pronađe, odbrojava se pola minuta do početka partije, što znači da se na „pripremne radnje“ ne troši više od 2 minuta. Opet, za razliku od LoL-a i DOTA u kojima može proći i po četvrt časa dok ne krenete sa partijom.
Po završetku igranja dobijate iskustvene poene kojima podižete nivo a koji sa sobom donosi brojna poboljanja, otključavanja novih opcija i slične mogućnosti. Naravno, dobijate i zlato koje Blizzard očekuje da potrošite u kupovini, a kada vidite da sa onim što dobijate iz igre ne možete da pazarite sve što želite, posegnućete za svojim novčanikom.
Heroes of the Storm jeste u alfi ali trenutno ne može da dobije preporuku sa naše strane. Osećaj igranja nije „pogođen“, prikaz na ekranu je nedovoljno širok, balans među herojima nije uspostavljen (bez šale, postoje potpuno beskorisni junaci i sa druge strane oni koji sami mogu da ubiju ceo tim) i igrivost je samim tim dovedena u pitanje. Potencijal postoji i to pre svega za one koji bi da se zabave u kraćem vremenskom periodu ili da makar u sat vremena mogu da odigraju 4 do 5 partija a ne samo jednu, ili ni toliko. Mi ćemo svakako sačekati neke naredne verzije alfe ili čak betu a potom i dati, nadamo se, novi i donekle izmenjeni stav po pitanju Heroes of the Storm.
Autor: Stefan Starović
