Sa BetaDwarf studiom smo se prvi put susreli tokom GamesComa u avgustu, kada smo imali prilike da probamo beta verziju njihove igre Forced, koja nam se već tada dopala. Međutim, momci iz Danske nisu prikazali previše toga, pa se nija mogla ni lako oceniti. U međuvremenu, zainteresovani za priču BetaDwarfa, objavili smo i intervju sa ovim simpatičnim timom, što ste mogli da čitate u jednom od prethodnih izdanja magazina. Sada smo konačno u prilici da odradimo kompletan review ove igre.
Forced je, shvatićete to čim pokrenete igru, izometrijska akcija, hack ‘n’ slash if you will, sa prostom pričom – vi ste gladijator koji je odabran za borbu u najokrutnijem okruženju ikada, a sve zarad svog spasenja odnosno obezbeđivanja slobode. Da biste to ostvarili morate da prebijete i pobijete više nego dovoljan broj protivnika različitih oblika, veličina i snage. Međutim, niste sami – Balfus je vaš duhovni vođa i mentor koji će sve vreme biti uz vas i pomagati vam na tu i tamo unikatan i do sad u igrama neviđen način.
Dostupne su vam četiri klase odnosno tipa likova koje birate u skladu sa oružjem za koje se odlučite – ledeni štit (kojim možete i da udarate), vatreni čekić, luk i strela (sa raznim mogućnostima) i bodeži. Uspešnim okončavanjem misija i zadataka dobijate kristale čijim sakupljanjem otključavate nove mogućnosti i mesta na koja te nove udarce i magije uopšte možete i da postavite. Svako od oružja sa sobom nosi i određeni broj unikatnih dodataka koji se dele na aktivne i pasivne. Ono po čemu se Forced razlikuje u odnosu na druge igre je sistem “obeležja” odnosno “ranjavanja” protivnika. Naime, svaka kreatura poseduje svoj specifičan broj “žigova” koji u suštini predstavljaju broj udaraca koje ste protivniku naneli. Što je taj broj veći, to će više štete na tom protivniku učiniti bilo koja od vaših magija. Magije, baš kao i u drugim igrama, imaju svoj cooldown a ujedno ih ne možete koristiti više od određenog broja u isto vreme. Sa druge strane, Balfus, vaš veri pratilac, takođe poseduje bitnu ulogu u svakom od nivoa. Samo putem njega možete kontrolisati rune i aktivirati artefakte, a oni će vas lečiti, dati vam povećanu brzinu, oštetiti protivnika i mnogo toga drugog.
Kampanja za jednog igrača podrazumeva baš to – kampanju, u kojoj pratite priču ove igre, koja nije baš neka, da se odmah razumemo, kao i mod preživljavanja u kojem je pogađate šta potrebno uraditi. Zanimljivo je da čak i ukoliko ste u singleplayer modu, svoje rezultate možete uporediti sa rezultatima drugih igrača Forceda širom planete. Naravno, na kraju svake od odaja ili nivoa, čeka vas borba sa “glavonjom”. Što se tiče samih odmeravanja snage, svako od oružja zaista pravi različit gameplay ugođaj, ali se u suštini mehanika svodi na jednostavnu – procenite koja je slaba tačka protivnika i potom je “iscedite” do maksimuma, obezbeđujući pobedu na taj način. Jedino što ovde pomalo smeta jeste forsiranje logičkih elemenata sa vremena na vreme, koji se katkad pojavljuju u sred borbe sa više protivnika. Dizajneri su možda želeli da na taj način obezbede ne samo unikatni gameplay već i nešto težu igru koju nije lako savladati, ali su pomalo preterali pa zapravo doprineli frustraciji igrača koji je napadnut sa svih strana u isto vreme mora da upravlja Balfusom i pali/gasi prekidače ili traži put iz lavirinta.
Naravno, glavni adut BetaDwarfa jeste igra za više igrača u kooperativnom modu, kako lokalnom tako i multiplayer. Ovo je jasno već u glavnom meniju igre gde ćete primetiti stavku “Twitch stream”, što znači da ukoliko želite, na veoma lak način možete da strimujete igru koju trenutno igrate sa još do tri vaša prijatelja. Bilo da je u pitanju lokalni ili online kooperativni mod, on je zaista interesantan i zahteva dobru koordinaciju i shvatanje uloge u timu svakog od učesnika, kako bi se neka od “tamnica” uspešno završila. Meri se naravno brzina završetka nivoa ali i ispunjavanje bonus zadataka, pa je želja za ponovnim igranjem istih nivoa zaista jako velika. Takođe, u kooperativnom modu upravljate samo jednim mentorom, Balfusom, ne sa četiri (ili koliko je već igrača u kooperativnom modu), što doprinosi razvoju specijalnih taktičkih opcija, pošto igrači moraju međusobno komunicirati kako bi Balfusa iskoristili na pravi način.
Grafika je prilično korektna, simpatična i sa idealnom kombinacijom šareniša i mračnih segmenata. Gluma tj. govor takođe su na zavidnom nivou, dok se oko muzičke podloge dizajneri i programeri definitivno nisu najviše potrudili. No, to zaista nije toliko bitno i ne utiče na opšti utisak tokom igranja. Među negativnim stranama možemo izneti i komentar na kameru koja je automatska i nekada se zaista ponaša čudno – ne prati lika pa on odlazi u “mrtve uglove”, sama zumira kada to nije potrebno ili odlazi u široki kadar u žaru borbe.
No, pored svega toga, Forced je zaista dobra igra i odličan proizvod grupe programera koji su se “slučajno skupili” i putem Kickstartera za “samo” 65.000 evra finansirali ovaj projekat. Deluje kao naslov AAA klase i svideće vam se, ukoliko volite ovaj tip igara.
Autor: Bogdan Diklić
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013