Ne možete da kažete da ste kreatori F.E.A.R.-a i N.O.L.F-a (No one lives forever) i da ste razvili novu pucačinu u prvom licu a da to “ne podigne nekoliko obrva”, što bi rekli drugari sa engleskog govornog područja. Ekipa sada okupljena pod imenom Blackpowder Games, nekada poznata i po igri SHOGO (tri bambija za one koji se sete koja je to igra) izdala je Betrayer, nešto što oni nazivaju horor pucačinom u prvom licu sa elementima avanture. Igra je smeštena u XVII vek i vodi vas u Novi Svet. U 1604 godini doplovili ste iz Engleske nadajući se da ćete na obali Virdžinije pronaći koloniju, ali ste pronašli nešto mnogo gore – utvare i pustoš.
Brzo po pokretanju prvog nivoa upoznaćete misterioznu figuru ženske osobe koja će vam pomagati usput, ali ćete imati i prve okršaje sa konkvistadorima pretvorenim u bića sa “onoga sveta”, nedefinisanim utvarama i nemanima drugog tipa. Neće proteći puno vremena a saznaćete i da su domorodačka plemena takođe nestala i da se nešto jako čudno događa u ovom naizgled mirnom predelu.
Odmah po pokretanju igre a pre toga po screenshot-ovima, skapiraćete veliki adut na kojeg idu u Blackpowderu – crno beli svet. Sve oko vas je monohromatsko, uz izuzetak crvene boje koja obeležava protivnike, važne predmete i objekte kao i misterioznu ženu koja vam pomaže. Jasno je odmah da je ovo jedna od najgorih upotreba Unreal enginea u proteklih … ikada, najverovatnije, ali ne možemo reći da nema “šmeka”. Na trenutke ćete pomisliti da je možda igra sve postavila “na tanjiru” time što bitne stvari u crno-belom okruženju obeležava crvenom bojom, ali nije baš sve tako.
Dizajneri su zamislili vašu avanturu kao baš to – avanturu, uz znanja upravo osobe koju kontrolišete u igri. To znači da vi nemate nikakva dodatna pojašnjenja ili savete, nema nikakvih putokaza da govore kuda da idete ili šta da radite. Betrayer vam pruža isključivi minimum kako igra ne bi bila dosadna ili preteška, a sve drugo je u potpunosti na vama. Čak je dozvoljeno da sami razvijate teorije oko toga šta se događa sa svetom u kojem ste i zbog čega je do svega toga došlo. Pored skupljanja “zdravlja” i oružja, tokom igranja dobijaćete i raznorazne misteriozne objekte, blago i artefakte koji će takođe igrati veliku rolu u shvatanju Betrayer sveta.
Gameplay je, zapravo, zanimljiv. Fizika je kul, kretanje, skokovi, šunjanje, sve … arsenal oružja je odličan i logično, zasniva se na dostupnom naoružanju iz XVII veka, pa ćete tako u isto vreme pucati iz luka i strele, udarati mačem ali i bacati tomahavk. Ukoliko pomenemo da igra poseduje opciju “osluškuj” kao i da vas protivnici najčešće ubiju jednim udarcem ukoliko vam se približe, jasno je šta su dizajneri smislili kao idealan vid strategije i pristupa bitkama. Dodajte na to i da strele kojima pucate na protivnike mogu da se odbiju o njihov oklop kao i da ih posle morate pokupiti ukoliko ne želite da ostanete bez njih i jasno je da Betrayer nije za početnike u žanru.
Gde je trenutno najveća kvaka? Betrayer je pušten kroz Steam kao “early access”, što znači da svako može da kupi igru i učestvuje u njenom razvoju svojim feedbackom. Komentari gameplay-a, mehanike, težine igre, balansa, jasnoće priče, svega što može pasti napamet. Po rečima dizajnera, oni će naslov i unapređivati, ubacivati nove zone, protivnike i oružja, pa ići čak toliko daleko da igra bude potpuno “renovirana” tako da zahteva da krenete sa igranjem ispočetka.
Sve ovo daje nadu da će finalni proizvod, kada izađe iz early access faze, biti dovoljno zanimljiv jer, moramo biti realni, Betrayer sada to nije. Dosadnjikav je, repetitivan, crnilo i belilo na sve strane mogu postati naporni vremenom, posebno što od kvazi-senki nećete moći da razaznate šta je šta oko vas. Potencijala ima, samo je pitanje da li će Blackpowder Games-ovci to iskoristiti i napraviti igru onakvom kakvu je gejmeri žele.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine br. 64 – Septembar 2013
