Platforme! Praktično svako ko je iole zainteresovan za igre u jednom trenutku svog života morao je da stupi u kontakt sa njima, bilo da je džojped/tastaturu topio sam ili u društvu vernog pratioca poznatog kao player 2. Većini prevejanih gejmera ove igre prizivaju sećanja na sate zabave koje su imali uz njih tokom detinjstva a one mlađe svojom magijom po defaultu osvajaju pri prvom igranju. Iako je ovo nekada bio zlatni žanr, vremenom je postao daleko manje zastupljen ali večito popularan zahvaljujući megatonama zabave koje je u stanju da generiše. Mada i pored sve nostalgije i nekih veoma revolucionarnih igara koje nam je podario, vremenom je kriomice ustuknuo pred nekim novim klincima i zaćutao, i sem nekih legendi žanra koje nekoliko puta godišnje dobijaju n-te nastavke, odavno prestao da nas iznenađuje naslovima koji odstupaju od norme (čast izuzecima). Indie scena kao i mnogo puta do sad ustaje da brani čast i ispravi nepravdu, ovaj put u vidu logičko-platformske zezalice – The Swapper.
Veoma kratka i ništa manje konfuzna uvodna sekvenca nas stavlja u čizme bezimenog astronauta koji uzalud lupa u prozorsko okno broda, nekoliko trenutaka nakon što je naizgled protiv svoje volje završio u kapsuli za spasavanje, koja biva prinudno lansirana sa orbitalne stanice „Tezej“ u mrak međuplanetnog prostora. Nakon kraćeg puta letelica aterira na planetu Hori Pet (Chori V) i ovako zamotano klupko misterije se dokotrljava pod prste igrača. Od samog početka igra postavlja specifičan ton i uvlači vas u tajnovitu atmosferu izolovanosti i samoće, prenoseći osećaj koji van svake sumnje vreba ljude koji su imali priliku da se suoče sa beskrajem svemira iz prve ruke. Svuda oko vas tama priteže obruč i jedini tračak nade koji imate je u slabašnom svetlu koje teče iz vrha skafandera. Ambijentalna muzika produbljuje težinu tišine koja pritiska protagonistu: zvuk vetra koji briše površinom nepoznatog vanzemaljskog sveta, tek na trenutke prekinut za nijansu veselijim klavirskim deonicama. Nekoliko nesigurnih koraka kasnije uz malu pomoć on-screen obaveštenja o osnovnim komandama dajete se u trk, i dok štrapacirate razbijenim i pustim pejzažem društvo vam prave jedino eho sopstvenih užurbanih koraka i silueta „Tezeja“ visoko na horizontu…preludijum za mračnu avanturu koja sledi. Utom se u planini pred vama pojavljuje prilaz nekakvom tunelu i tabla sa natpisom „Nalazište 24“. Koji trenutak tumaranja kasnije postajete ponosni vlasnik prvog dela predmeta koji definiše igru – „swapper device“. Lakim pritiskom i otpuštanjem desnog klika u bilo kom praznom (nezauzetom) prostoru, aparat stvara vašu identičnu kopiju. Klon u potpunosti paralelno odgovara svim komandama koje zadajete originalu tako da ako krenete levo ili skočite udesno, klon će učiniti to isto iz tačke u kojoj se nalazi, jedino sprečen ako se ispred njega nađe zid ili neka druga nepremostiva prepreka. U svakom trenutku mogu postojati maksimalno četiri kopije plus original što vam govori privremeni indikator u donjem desnom uglu (aktivira se samo prilikom stvaranja/uništavanja kopija). Pad sa veće visine ubija klona, efektivno vam refundirajući potrošenu kopiju i jedino ako original „pogine“ morate resetovati checkpoint; fizički dodir originala i kopije ih spaja jedne u druge, takođe vam vraćajući klona nazad. Dva-tri ekrana kasnije nailazite i na drugi deo swapper device-a – zrak za prebacivanje. Levim klikom aparat ispaljuje uski zrak koji ako dođe u kontakt sa klonom isti pretvara u original, premeštajući vas na njegovu lokaciju. Ovde treba napomenuti i drugu funkciju desnog klika – usporavanje protoka vremena. Dokle god držite desni klik, ulazite u svojevrstan bullet time (samo bez metaka), što vam ostavlja dovoljno lufta da isplanirate sledeći korak tj. prebacivanje. Pošto naprava ima domet koji je ograničen jedino vašim vidnim poljem i ivicom ekrana, jedino na šta morate da pazite je da ne pređete limit dozvoljenih kopija da se ne bi našli u neobranom grožđu.
Dizajn nivoa do kraja koristi i proširuje vratolomne mogućnosti koje su vam na raspolaganju. Većina zagonetki se svodi na pravilno pozicioniranje originala i klonova u prostoru i prve deonice služe upravo za navikavanje na ovakav način razmišljanja. Prevaljivanje velikih visina ili provalija uz lančano prebacivanje iz klona u klona i dobar tajming je veoma lako, i praktično ne postoje nedostupne lokacije. Stvari se usložnjavaju onog trenutka kada igra uvede dodatne elemente u jednačinu u vidu raznobojnog osvetljenja koje ima posledice po swapper napravu. Bilo koja površina ili prostor obasjana crvenim svetlom zabranjuje prebacivanje iz klona u original a plavo svetlo zabranjuje stvaranje kopija. Na nekim mestima osvetljenje se preklapa stvarajući zonu ljubičaste svetlosti koja potpuno onemogućuje rad aparata. Belo osvetljenje poništava sve klonove i u većini slučajeva služi kao reset dugme, ako ste se negde zaglavili ili hoćete da pokušate da rešite problem ispočetka. Još kasnije u igri srešćete i polja koja obrću gravitacioni polaritet onoga ko ih nagazi bukvalno izvrćući situaciju naglavačke i svojevrsne „svetlosne struje“ koje vas vuku u jednom smeru različitim brzinama. Tu i tamo astronaut će biti u prilici da povuče ili pogura neki od predmeta iz okruženja, tako da u kombinaciji sa već pomenutim preprekama, logički problemi stavljeni pred igrača umeju da budu nimalo naivni.
Za svaki problem koji rešite igra će vas nagraditi određenim brojem „orbova“ koje koristite za otključavanje puta za dalje. Teži zadaci sa sobom nose više orbova ali igra vas ne forsira da rešite baš svaku zagonetku. Na vama je da odlučite da li ćete rešiti svaki problem i uz zalihu orbova nesmetano otvarati sve lokacije ili se „provlačiti“ sa minimumom potrebnim da bi napredovali kroz glavninu igre. Stanica je isprepletena i sistemom portala olakšavajući transport između udaljenih lokacija u slučaju da želite da se vratite na neki problem koji ste ostavili za kasnije. Dok budete istraživali stanicu „Tezej“ nailazićete na radio emisije i pisane poruke njenih stanovnika, polako sklapajući kockice o nesreći koja je zadesila izumitelje swapper-a i zle sudbine čiji su danak platili večito radoznali naučnici koji su učestvovali u projektu „Sizif“. Priča je dovoljno zanimljiva da predstavlja dodatni motiv za napredovanje, ali da ne bismo dodatno spojlerovali samo ćemo oprezno napomenuti da u nekim svojim delovima podseća na „Solaris“ Stanislava Lema. Umetnički pristup kojim su se autori igre poslužili na pravi način nadograđuje atmosferu jeze koja preovlađuje a neobična grafička rešenja i čudna retro-tehnologija kojom je sve izgrađeno zaokružuju mračni 2D svet ove platforme. Nedostatak bilo kakvih merača na ekranu (mapa i message log se pozivaju pritiskom na prečice) dodatno uvlače igrača, ne remeteći tok igre i donekle podsećajući na serijal Oddworld. Svi ovi elementi uzev zajedno čine jedinstvenu celinu i savršeno se stapaju dajući igri status mini space opere u kojoj nije teško uživati…
Za kraj možemo samo pozdraviti osvežavajući koncept koji sa sobom nosi The Swapper, sa nadom da ćemo ubuduće viđati još ovakvih interesantnih naslova, koji golicaju um na pravi način i stavljaju sive ćelije na slatke muke. A do tada – think with clones.
Autor: Božidar Knežević
PLAY! Zine br. 63 – Avgust 2013
