Verovatno se većina vas seća kako su izgledale video igre pravljene po comic book junacima pre, pa zapravo samo par godina i pojavljivanja Batman: Arkham Asylum. Tada je posle jako dugo vremena, lestvica konačno podignuta na pristojan nivo kada su igre ovog tipa u pitanju i od tada nam jednostavno više nije tako lako da se vratimo u nazad. Rocksteady nam je pokazao da je moguće ostati relevantan i na nivou igre i na nivou stripskog univerzuma. I dok čekamo da se ovako nešto desi recimo sa filmovima po igrama, pred nama je Deadpool, igra koja izgleda nije na dovoljno dobar način savladala sve lekcije game developmenta koje su danas postale obavezne.
Prva stvar koju hoćemo da istaknemo je to da je Deadpool lagana i zabavna igra. Dakle ako spadate u onu grupu čitalaca koji su prvo pogledali ocenu a onda pročitali prvu rečenicu (potpuno legitiman pristup koji smo sigurni da ima većina ljudi) vama odmah u startu želimo da kažemo da ne otpisujete Deadpool kao potpuni promašaj i nešto što nije vredno vaše pažnje. Deadpool je gledano iz ugla video igara datog žanra vrlo osrednji proizvod, ali gledano iz ugla instant i lagane zabave, igra može da pronađe način kako da profuncioniše, naravno u zavisnosti od vas samih i toga koliko ste spremni da pređete preko vrlo brojnih mana zarad jeftine zabave.
Deadpool će vam već na samom startu vrlo uspešno dati do znanja šta možete da očekujete u toku kampanje ove igre. Nećemo sada ulaziti u opis Deadpoola, Marvelovog antiheroja. Počećemo od pretpostavke da znate ko je on pošto ako to nije slučaj, onda možda bolje da se okrenete prvo stripovima. Uzimajući u obzir da ovo znate, pre svega ćemo istaći da je Deadpool-ov lik apsolutno centralna tačka oko koje se sve okreće i u odnosu na koju sve drugo na žalost deluje izuzetno bledo. Ali makar je Deadpool tu, svom snagom svog potpuno komično apsurdnog karaktera. Nolan North, čovek koji je do sada pozajmio glas toliko puno puta različitim video game junacima da više nismo u stanju da pratimo ko je sve u pitanju, ovoga puta je svoj deo posla odradio zaista na najvišem nivou. Pisci scenarija su se takođe očigledno izuzetno potrudili i ove dve stvari zajedno daju prilično dobar rezultat video game verzije Marvelovog junaka. Svakako da će vam većina fora koje izgovori Deadpool biti osrednja, to je jednostavno samo tako i moguće kada je Deadpool i inače do te mere jednodimenzionalan lik. Međutim od 10 njegovih pokušaja da bude smešan, u proseku će vas recimo dva nasmejati, što kada se uzme u obzir neviđeni kvantitet, na kraju zapravo učini da vam je osmeh često na licu. Jobs done u ovom smislu, rekli bi smo. Priča je takva da Deadpool sam piše scenario za sopstvenu video igru. On vam se konstantno obraća kao aktivnom učesniku i nekome ko sedi sa druge strane ekrana i drži joypad (u smislu – pritisni ovo dugme i vidi šta ću da uradim ili je l’ si zaboravio da imam i teleport, koristi ga!) Ovo dobro funkcioniše i jeste zabavno. Dodajte na to još poneke Marvelove likove koji se pojavljuje u igri i imate solidnu osnovu za Deadpool igru. Plus uz sve ovo, ovakav pristup priči u igri omogućuje i komičan osvrt na razne kliše elemente video igara i u par navrata (kao recimo kratki omaži starim kult video game hitovima) ovo je stvarno super urađeno.
Ono u čemu Deadpool ne uspeva da zasija je na žalost sve ostalo osim ove gore pomenute osnove, a pre svega u core video game elementima. Igra bi mogla da se svrsta u third person hack and slash kategoriju. Na raspolaganju vam je nekoliko melee i shooting oružja istovremeno, kao i te dve combat gameplay mehanike. Međutim iako ovo zvuči kao OK pristup za gameplay u ovakvoj igri, realizacija je zaista potpuno zakazala. Combat je izuzetno jednostavan i ne poseduje u sebi ni naznake neke dubine. Button mashing je vaš jedini izbor u toku cele igre, bez obzira i na sistem unapređivanja oružja i otvaranja novih combo-a. Shooting mehanika je još gora. Ovde tek nemamo šta da istaknemo osim toga koliko stvari loše funkcionišu. Auto aim koji je zamišljen tako da malo skrenete nišan ka protivniku pa onda još jednom pritisnete to dugme da bi Deadpool nanišanio je jedna od najgorih stvari u vezi ove igre. Promena iz combat u shooting mehaniku vam nikada neće glatko delovati a i kada se oslonite na pucanje, previše često se neće dogoditi ono što pokušavate da uradite. Osim toga, kamera se približi kada pritisnete dugme za nišanjenje i onda kada ga pustite iz nekog razloga ostane tako bliža liku nego što bi trebalo. Izuzetno iritirajuć propust developera.
Osim combat-a Deadpool ima i platformske sekcije koje su takođe izuzetno rudimentarne i loše. Čak je i balans između ovih exploring i combat varijacija gameplay-a takođe jedna od loših strana igre. Deadpool ima double jump, mogućnost skakanja od zida do zida, hvatanje za platforme, čak i posvećeno dugme samo za teleport. Ali ništa od ovoga ne pomaže kada su nivoi izuzetno nemaštoviti i uglavnom otvoren prazan prostor. Deadpool u tako puno stvari nikako ne uspeva da opravda i realizuje inicijalno dobre početne zamisli. U prilog ne idu ni neprijatelji. Napadaće vas bez ikakvog tačka inteligencije i od vas zahtevati isključivo button mashing. Teleport opcija je ujedno i counter za napade neprijatelja i ovo je toliko loše realizovano, sa ogromnim vremenskim intervalom za counter i simbolom dugmeta iznad glave neprijatelja, da jednostavno ne možemo a da ne konstatujemo da je gameplay ovde ipak nešto što zaslužuje samo jednostavno – gameplay je izuzetno loš.
Grafika u igri takođe predstavlja neprijatno iznenađenje. Evo nas pri kraju konzolne generacije, developeri su do sada imali toliko prilike da nauče kako da koriste hardver trenutno aktuelne generacije. Zašto onda Deadpool vrlo često deluje kao upscaled PS2 igra? Osim character modela samog Deadpoola, sve ostalo je za 2013-u na neprihvatljivo niskom tehničkom nivou. I ovde izgleda važi pravilo da je jedino sam Deadpool vredan pažnje dok je sve ostalo ispod proseka.
I pored svih mana koje poseduje, za kraj ćemo ponovo istaći da je Deadpool na momente zabavna igra. Ako ste fan Marvelovog antiheroja, ova igra vam može doći kao lagano štivo i velike su šanse da će vam na momente biti solidna zabava. Ako ste pak neko ko se interesuje recimo za hack and slash žanr nevezano za Deadpoola, ovu igru slobodno preskočite, nećete ništa propustiti.
Autor: Bojan Jovanović
PLAY! Zine br. 63 – Avgust 2013
