Mortal Kombat Komplete Edition je konačno stigao i na PC platformu. Opisati ovu igru je vrlo jednostavno ali u isto vreme u nekim segmentima i na momente prilično teško. Jednostavno u smislu da se zapravo radi o opisu igre koja je na tržištu već više od dve godine i da su nam se svi utisci odavno već slegli. Igru smo već u stanju i da posmatramo sa dovoljne distance da možemo u obzir da uzmemo i to na koji način podnosi test vremena, nešto o čemu svakako nismo mogli da pišemo 2011-e kad je igra prvobitno izašla za konzole. Onaj teži deo međutim se odnosi na to da koliko god Mortal Kombat i dalje bio odlična tuča i reboot franšize odrađen baš onako kako su to fanovi želeli, malo je teško dve godine kasnije biti uzbuđen u vezi ove igre i imati onaj nivo hajpa koji opis jedne dobre igre zahteva.
Dakle ono što bi hteli odmah u startu da istaknemo je to da će ovo biti uglavnom opis iz te perspektive – dve godine kasnije, na PC-u. Ukoliko ste fan Mortal Kombat-a, čak i da ste najzagriženiji PC gejmer, šanse su ipak da ste za ove dve godine igrali novi Mortal Kombat i da znate šta možete da očekujete od ovog naslova sada kada se on konačno pojavio i na PC-u. Tu su naravno i osobenosti PC verzije o kojima će svakako biti reči ali opet, one su toliko „kozmetičke“ prirode da suštinski utisak nije ni u jednom trenutku zaista ni blizu bio toga da bude promenjen. Jednostavno radi se o istoj igri sa PS3 i Xbox 360 koja je čak dve godine bila na „na čekanju“ kada je PC publika u pitanju.
Mortal Kombat reboot je jedan od najboljih primera kako bi reboot jedne franšize trebalo da bude urađen. MK je legendarna tuča iz devedesetih na kojoj su odrasle generacije igrača. Igra je bila izuzetno popularna i na našim prostorima i mnogi od nas sada već malo starijih gejmera se vrlo dobro sećaju utiska koji je ostavljala Mortal Kombat arcade mašina. Igra je imala sjajan start. Već prvi sledeći nastavak je bio željno iščekivan i prvi koji je i doneo sve ono što smo želeli. Mortal Kombat 3 je većina nas dočekala na konzolama (pre svega na u Srbiji dominantom Sega Mega Drive-u u odnosu na SNES), uglavnom u klubovima mada je bilo i srećnika koji su u to vreme imali konzole. Beše to zlatno doba 2D tuča koje su kao žanr već bile u prilici da kažu skoro sve što je trebalo. 3D revolucija u video igrama koja je usledila je u slučaju tuča bila dvojako manifestovana. Usledili su pionirski dani novog žanra, 3D tuča. Pojavile su se igre koje su od starta tako i zamišljene, sa borbama u 3D prostoru – Virtua Fighter, Tekken, Soul Edge, Dead or Alive… Potpuno novi pristup gameplay-u. Krenulo se od početka ali sa pravom osnovom i vremenom se sa novim nastavcima sve više i više uglavnom napredovalo u pravom smeru.
Mortal Kombat je na žalost najbolji primer za upravo suprotno. Igra koju je pojava 3D grafike unazadila! I to ne malo. 3D Mortal Kombat naslovi, koliko god vi hteli i da budete okrenuti pozitivnom pogledu na stvari, jednostavno su bili od prosečnih ka izuzetno lošim igrama. Više od jedne decenije i nekih desetak Mortal Kombat naslova je trebalo tvorcu serijala Ed Boon-u i njegovom timu da uvide da oni jednostavno ne umeju da naprave 3D tuču koja bi bila na nivou onih koje dolaze iz Japana. Mortal Kombat franšiza je postala nešto čega su se ljudi nostalgično prisećali, a svaki novi naslov je samo sve više i više gasio nadu da će se stvari preokrenuti na bolje.
Zaista je redak slučaj da jedna franžisa toliko ide u pogrešnom pravcu i da reboot do te mere bude jedina ispravna odluka. I onda, nakon više godina bežanja od ove činjenice i ko zna koliko zahteva fanova, Ed Boon se konačno odlučuje za ono pravo. Mortal Kombat. Bez broja, bez bilo kakvog podnaslova. Novi početak, pre svega obojen vraćanjem starim vrednostima. 2D gameplay! Stari legendarni likovi, fatalities, onaj prepoznatljiviiconi Mortal Kombat crni humor. Sve ono što su ljudi voleli iz starih naslova je ponovo prezentovano na pravi način. Šta je onda novo? Sve ono što je i moralo da bude. Igra se odvija u kompletno 3D okruženju i izgleda vrlo dobro. Unreal 3 endžin u slučaju Mortal Kombata ne pokazuje neke svoje osobenosti koje su počele svima da nam smetaju u toku ove generacije. Art stil možda nije upečatljiv kao nekada (po nama likovi nemaju„iconic“ osećaj kakav su imali oni iz prva tri dela) ali je svakako bolji od onog iz prošlih 3D naslova.
Ono što je najvažnije u vezi Mortal Kombat reboot-a je to da se gameplay, sada uz 3D grafiku, vratio na mesto koje očigledno nikada nije ni trebalo da napušta. Možda je Ed Boon-u trebalo da vidi kako je to moguće odraditi od japanskih kolega iz Capcoma na primeru Street Fighter 4. Da li je to slučaj ili ne, uopšte nije bitno. Ono što je važno i što nas sve raduje je to da se novi Mortal Kombat igra baš kao i oni stari. Tu su naravno i poneki novi detalji kao na primer x-ray moves ali sve to je sekundarno u odnosu na sveopšti utisak da gameplay ima isti osećaj kao nekada. Osim ovoga i sve ostalo što je uvek Mortal Kombat izdvajalo od drugih tuča je ponovo tu. Brutalnost igre danas ne ostavlja utisak kao pre dvadeset godina, kada je MK bio možda i jedina mainstream igra koja se kretala ovom stazom. Međutim ona doza karakterističnog humora je i dalje tu. Fatalities su isti onakvi kakvi su bili i pre i vidi se da isti ljudi stoje iza novog Mortal Kombata. Onaj miks – komično plus mala doza mučnine u stomaku je i dalje tu, dozirano onako kako je bilo dozirano i u prvim delovima.
Da se osvrnemo malo i na Komplete Edition. Dve godine kasnije danas za jednu igru može da predstavlja značajno drugačiji proizvod u odnosu na onaj koji je prvobitno bio lansiran. PC verzija sadrži sve DLC-jeve koji su u međuvremenu izašli za konzole. Kenshi, Skarlett, Rain i Freddy Krueger su ti od samog starta (Kratos je naravno vlasništvo Sonija i oni koji su se nadali da će se on ikada pojaviti van Sonijeve platforme dobiće još jedan mali šamar realnosti entertainment biznisa). Osim novih likova, igra je u međuvremenu prošla i kroz nekoliko balance popravki i ako se uključujete po prvi put sada u MK, bićete pošteđeni nekih stvari kojih vas samo višemesečno (godišnje) public testiranje i može poštedeti. Grafika je naravno kao i uvek malo poboljšana u odnosu na konzolnu verziju, mada je ovo uslovljeno i vašim hardverom. Mortal Kombat je vrlo solidno optimizovana igra i radiće i na slabijim konfiguracijama.
Što se tiče mana PC verzije, netcode je iznenađujuće loš. Nešto što kod PC platforme ima potencijal da bude prednost, ovoga puta se u praksi nije tako pokazalo. Kašnjenje između pritiska dugmeta i reakcije u igri je primetno čak i kada je mali ping između vas i protivnika. Ukoliko se dogodi da je ping veći, mečevi postaju gotovo neigrivi. Osim ovoga, pronalaženje igrača na Steam-u (na kome je igra za sada jedino dostupna) nije tako glatko kao kod konzola, pre svega zbog broja igrača.
Sve u svemu, Mortal Kombat Komplete Edition za PC je ono što smo još na samom početku i rekli da će biti. PC verzija, dve godine kasnije. Reboot je i dalje baš onakav kakav smo i želeli, story mod je i dalje verovatno najbolji od svih tuča, ostali modovi i dalje nude dosta zabave, gameplay je ponovo zabavan baš kao i sve ostalo u vezi Mortal Kombata. Ipak moramo da kažemo da su dve godine takođe predugačak period i da je sve ovo moglo i paralelno sa konzolama ili recimo par meseci (a ne godina) kasnije.
Autor: Bojan Jovanović
PLAY! Zine br. 63 – Avgust 2013