Crysis je interesantan serijal video igara. Sećam se prvih najava igre pa kasnije i demonstracije 2006 i komentara ljudi koji do tog trenutka “nisu videli ništa slično”. I zaista je tako bilo – igra neverovatne hardverske zahtevnosti i izuzetnih mogućnosti ubrzo je postala glavni alat za testiranje najnovijih i najbržih računara na tržištu i “hvatanje” nabudženih screenshot-ova. Ne samo to, gameplay je takođe bio na zavidnom nivou. Otvoreni nivoi, kreativne mape, mogućnost da na različite načine rešite situacije u kojima ste se našli, sve to je dovelo do toga da prvi Crysis osvoji brojne nagrade.
Dvojka je sa druge strane prošla nešto drugačije. Ne samo da je bila “linearni” shooter već i naslov koji je paralelno razvijan i za konzole a to je uvek klizava podloga za odlazak u sfere koje se ne dopadaju ni konzolašima ni PC-jevcima. Nije ona bila loša, ali su igrači očekivali nekakav kvalitativni skok napred i revoluciju koju je doneo kec.
Sada, dve godine kasnije, pred nama se nalazi i treći deo serijala. “Prorok” je iznova glavni protagonista koji se vraća u Nju Jork 2047 godine odnosno 24 leta nakon događaja u drugom delu. Otkriva da je grad u zarobljeništvu CELL korporacije. Iako se CELL predstavlja kao fina, kulturna i brižna grupa, njihov cilj je svetska dominacija. Vaš cilj – zaustavljanje takvih aspiracija. I dok postavka priče deluje sumanuto, verujte, još sumanutije je kako se ona nadalje razvija. Stoga, bolje da se njom više ne bavimo.
Ono čime hoćemo je – grafika. Nju Jork je pretvoren u svojevrsnu urbanu prašumu podeljenu na sedam regija koje se zovu “sedam čuda”. Potpuno su obrasle drvećem, travom, lijanama i uopšte kojekakvom povećom florom, tako da se tek “tu i tamo” mogu videti zgrade koje se nalaze u ovoj džungli. To praktično znači da igra izgleda potpuno drugačije u odnosu na prethodnika iako se odvija na istoj (sličnoj) lokaciji. U tom pogledu treba izneti sve pohvale dizajnerima jer su se zaista potrudili da prolazak kroz ove predele bude unikatno iskustvo. Animacije likova i detalji sa kojim su napravljeni spadaju u kategoriju “ludog” kao i onu drugu “pokažite nekome ko nije u svetu video igara i pitajte ga da li je ovo fotografija”. Možemo se usuditi pa reći da likovi izgledaju skoro kao demonstracija Quantic dream enginea na PlayStation 4. I baš kao što je bio Crysis (1) i trojka je jako zahtevna pa nemojte očekivati da vam PC neće zakukati ako “narokate” podešavanja na najviše pozicije. Preporučena konfiguacija koju smo naveli je zvanična, pa je treba uzeti sa “prstohvatom soli” i računati da na njoj možete da “terate” igru sa srednjim nivoom detalja.
Dizajn nivoa je svojevrsni miks prvog i drugog, što je svakako bolje rešenje od prethodnog nastavka. Ovoga puta iako idete skriptovanim hodnicima i prolazima, s vremena na vreme dolazite do velikih otvorenih nivoa gde ćete se napucavati sa velikim brojem protivnika. U tom smislu, pružiće vam se i prilika da birate kako želite da ih “rešite”. Da li iz nekog prikrajka, skriveni, snajperom, ili pak sa štitom “na maksu” i teškim naoružanjem – head on. Uvek možete i u sred borbe, kada vidite da jedan pristup ne prolazi, da promenite strategiju i odlučite se za drugi. Sve ovo čini da su borbe znantno interesantnije i pre svega bolje osmišljene nego u Crysis 2.
Naravno, jedan od glavnih dodataka za bitke koji ujedno krasi i naslovnu stranu igre su – luk i strela. Očekivano, u pitanju je jedno od najmoćnijih oružja u igri. Poseduje različite vrhove strela za različite efekte (Hawkeye iz Avangersa pada napamet) a možete da odredite i snagu kojom ćete da napregnete luk. Logično, ubijanje protivnika ovim oružjem svakako je najinteresantnije iako vam je na raspolaganju poveći arsenal kojekakvih pušaka, pištolja i bacača, a na svaki od njih, u već dobro poznatom Crysis maniru, možete nadograditi dodatne opcije, prigušivače, zum, pojačivače i slično.
Među negativnim stranama iznova moramo pomenuti veštačku inteligenciju protivnika. Ti momci već 7-8 godina prosto ne mogu da nauče neke od najosnovnijih stvari koje bi trebalo da savladaju kako bi se mogli nazvati prosečnom neprijateljskom snagom. U ovom trenutku se nećemo baviti previše multiplayer aspektom igre jer smo njega pokrili tokom Crysis 3 multiplayer beta testiranja pa se možete time pozabaviti i pročitati taj tekst OVDE.
Crysis 3 izgleda kao nešto što bi bio pire napravljen u blenderu od Crysis i Crysis 2, što je potencijalno najbolja stvar kojoj se možemo nadati imajući u vidu sve okolnosti, potrebu da naslov bude dobar i na sada već vremešnim konzolama, želju da se zadovolje PC fanovi i zasigurno pritiscima raznih vrsta koji dolaze od Elecrtonic Artsa. Tako da, sigurno je da je Crysis 3 jedna od najboljih igara koje ćemo imati prilike da igramo u 2013 godini, ali je takođe sigurno i da su propuštene brojne prilike da od ove igre nastane kultni klasik, kao što je bio kec.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine br. 58 – FEBRUAR 2013
