Konačno, nakon 10 godina čekanja, pred nama je novi nastavak Maxisove igre SimCity. Ovo je zvanično reboot serijala i prati ga veliki publicitet. Mahom je negativan, ako uopšte postoji tako nešto kao što je negativan publicitet.
Za početak, Maxis je razvio u potpunosti novi engine. Nazvan Glassbox, omogućava igri da bude prava simulacija. Sve što vidite dok igrate, to se zapravo i dešava. Engine sve računa i grafički prikazuje u realnom vremenu, za razliku od prethodnog dela – u SimCity 4 se sve to odvijalo van vidika igrača, te su bili primorani da prate rezultat svih dešavanja prate samo u vidu statistike.
Ovog puta sve se to radi uz pomoć „agenata“. Tako recimo fabrika pošalje zahtev za radnikom, koji putuje do prvog slobodnog agenta, u ovom slučaju nezaposlenog Simsa. On potom napušta kuću, putuje do posla, stiže, tamo boravi određeno vreme i vraća se nazad. U nekom trenutku, on izrazi želju za šopingom, prodavnica beleži zahtev, i Sims se upućuje u prvu prodavnicu koja odgovara njegovim potrebama. Tako funkcionišu i voda, struja, kanalizacija i smeće. Svaka zgrada šalje zahtev koji putem odlazi do zgrade, koja potom šalje „agenta“ da obavi posao – struju, vodu, đubretare i sl. Sličan princip prati i obrazovanje.
I tu nastaje ključna razlika u odnosu na prethodne delove – prava simulacija dolazi do izražaja. Jako često će se dešavati da vatrogasci ne mogu da stignu na vreme jer je prevelika gužva u saobraćaju.
Saobraćaj je ujedno i okosnica samog gejmpleja. Više nećete postavljati cevi za vodu ili dalekovode za struju, već će se to prenositi putevima. To automatski znači da sve zgrade i objekte morate postavljati uz ulicu i prostorno planiranje je imperativ. Čim pređete određeni prag populacije, obično oko 50 hiljada, saobraćajni problemi postaju veoma izraženi i kao rezultata toga grad ne može da funkcioniše. Tu su razne opcije u vidu javnog prevoza koje možete koristiti kako bi ublažili problem – gradski i međugradski autobusi, voz, manji aerodromi, brodovi. Primetan je izostanak metroa, ali verujemo da će to biti tema nekog od sigurnih DLC-eva.
Glavna novina su specijalizacije gradova i tzv. „Great Works“. Dostupne specijalizacije su Gambling, Culture(u stvari je to turizam), Drilling, Mining, Electronics i Trading. Sve mogu donositi velike količine novca, ako se sve lepo podesi. Lanac snabdevanja je veoma bitan ukoliko želite da izvučete dobre rezultate, a tu opet saobraćaj igra bitnu ulogu. Moguće je i kombinovati više specijalizacija, što je u neku ruku i poželjno – npr. ako želite da se fokusirate na gambling, poželjno je da ubacite i par zgrada iz kulture. Dodatno privlače turiste, koji su osnov za dobar rad kazina. Ili želite da pravite procesore(electronics) – za njih vam treba plastika(drilling) i alloy(mining). Naravno, neke kombinacije su previše skupe ili zahtevaju previše prostora.
Zatim, svaka mapa na kojoj igrate ima jedno ili više mesta za Great Work. U suštini, to su građevine koje iziskuju izuzetnu količinu resursa, a shodno tome daju i velike bonuse. Međutim, za gradnju tako nečeg biće vam potrebna pomoć celog regiona, ili barem najbližih komšija. Tako možete izgraditi International Airport koji će doneti veliki broj turista ili prevoziti robu; Arcology koji obezbeđuje veliki broj radnika i kupaca; Solar Farm koji celom sektoru obezbeđuje jeftinu, čistu energiju i Space Center, koji daje boost obrazovanju i privlači turiste. Ovo je gotovo nemoguće izgraditi samostalno, bacajući fokus na MultiCity Play.
MultiCity Play je poenta ove igre. SimCity vas „tera“ da sarađujete sa drugima, da se dogovarate, dopunjujete specijalizacijama ili da delite osnovne gradske resurse – tako neko može da obezbeđuje policiju za čitav sektor, dok će neko na sebe preuzeti da preuzima otpad ili materijal za reciklažu, a možete slati i novac. Dizajneri su se odlučili da SimCity bude always online naslov. To je izazvalo brojne polemike i bujicu negativnih komentara. Išlo se čak i do bojkota ovog naslova, pa i EA uopšte. Međutim, uprkos svemu, igra se prodavala zadovoljavajuće. Problem kod ovog vida igranja (ili neigranja! – prim. ur.) je što zavisite od servera, a nažalost, EA i Maxis su se pokazali nespremnim za launch date. Iako je to bio takoreći fijasko, situaciju svakodnevno popravljaju i sada je moguće igrati bez većih problema. Pečevi se izbacuju brzo, developeri prate feedback igrača i za sada izgleda dobro.
Ali… I sad ide jedno ogromno ALI. Cela fama oko always online je mnogima stvorila odbojnost prema igri. I to sa razlogom. Posle silnih izjava i PR egzibicija, realnost je da always online nije zapravo neophodan, već da je u pitanju običan DRM. Zašto su pokušavali da sakriju i napravili samo još veći problem, nije mi jasno. Ne verujem da su se nadali da ih neće otkriti, jer igrači i zajednica jedva čekaju da pronađu rupu i da to iznesu u javnost. Jedan moder je gotovo uspeo celokupnu igru da pokrene u offline režimu. Nije uspeo da sačuva igru na kraju doduše.
Posle svega, i sam EA je priznao da bi SimCity mogao da radi offline, ali da nisu to želeli. Zbog čega onda izjave da je to obavezan deo gejmpleja i da bez toga igra ne funkcioniše? A najgore od svega, ni svi ti elementi zbog kojih je igra i always online ne funkcionišu kako treba zbog preopterećenja servera (pa su određene funkcije morale biti ugašene dok Maxis sredi probleme – ili dok ne prođe inicijalni udar na servere po izlasku igre), tako da je sve to smešno i žalosno. Sve to sa kombinacijom nespremnosti EA za launch ostavlja veoma loš utisak i u dovoljnoj meri smanjuje uživanje u inače sasvim solidnoj igri.
SimCity je dobra igra i odličan reboot. Ima dovoljno raznovrsnosti da ne dosadi brzo, dozvoljava razne kombinacije i podstiče eksperimentisanje. Igra nije laka, iako se možda čini tako na početku. Potrebno je dosta strpljenja i planiranja, ne ohrabruje „u hodu“ pristup. Svi savetnici u igri su odlično urađeni, postoje i „guide me“ opcija koja dosta pomaže. Grafika je sasvim korektna za ovakav tip igara i što je najvažnije, igra će raditi i na starijim mašinama. Pitanje je da li ste spremni da pristanete na always online politiku. Ako Vam to ne smeta, svaka preporuka.
Autor: Dimitrije Đorđević
