Već neko vreme posmatramo lagani porast video igara i developera koji se pojavljuju u Srbiji i mislimo da je došao red da i to malo sumiramo ali i vidimo kako stoje stvari i šta se dešava kod nas u zemlji po tom pitanju.
Izašlo prvobitno u PLAY! Zine-u broj 57, JANUAR 2013.
Naravno, igre iz domaćih studija nisu nikako multimilionski naslovi na kojima rade hiljade ljudi ali su u svom segmentu tržišta jako kvalitetni i neretko veoma pažljivije i preciznije odrađeni nego zapadni multimilionski projekti. To je možda i jedna od boljih stvari rada igara ovde jer ako niste EA i Activision, nemate milione fanbojeva za vratom koji prate svaki vaš pokret i očekuju „savršenstvo“ koje je za svakog ponaosob subjektivna stvar.
Za početak smo propitali par ljudi iz par poznatijih domaćih studija kako stoje stvari i kako oni sve to vide i koja su im očekivanja. U pitanju su Mirko Topalski (Eipix Entertainment), Nenad Tomić (Mad Head Games) i Bane Anđelković (Phoenix Game Studio). Gledali smo da celu stvar podelimo na dva segmenta i da bude što objektivnija bar sa naše strane. Pa smo tako prvi deo intervjua formirali da bude isti za svu trojicu, dok smo drugu polovinu zamislili kao malo personalniji pogled na njihov rad i delo.
Tako da ako se bavite game developmentom ili planirate, a u Srbiji ste, pažljivo ispratite šta ljudi imaju da kažu. Neretko se dosta mišljenja i nekih poruka poklapaju, a imajte na umu da su sva tri studija izdali bar po jednu uspešnu igru za koju možda niste ni čuli kod nas ali su imale dosta, dosta dobru prođu na zapadu. Konkretni primeru su već sada legendardni Pyroblazer iz Eipixa, Rite of Passage iz Mad Head Games-a (o kojem smo već pisali pre nekoliko meseci) i T.E.C. 3001 iz Phoenix Game Studio-sa koji se čak pojavio i na XBLIG servisu, a trenutno čeka i STEAM Greenlight (možete glasati za nju ovde – ).
Neki od ovih timova su sceni duže, neki manje ali svi su prošli kroz nekoliko poučnih perioda i sada su bili spremni da i podele koju pametnu reč sa nama. Ispostavlja se da imamo plodno tle za razvoj video igara raznih žanrova ali da nažalost i dalje postoje neka ograničenja, što sa strane države, što sa strane i samog društva. Mada koliko se da videti i Mirko i Bane i Nenad su optimistični po tom pitanju i smatraju da je situacija sve bolja ali da bi te neke promene mogle da se malo ubrzaju i svima olkašaju život. Tu prvenstveno mislimo na stav države koji je skoro pa nepostojeći prema razvoju igara i softvera uopšte, a koji postaju sve ozbiljnija i veća industrijska grana ove države. Pa da ne odugovlačimo više, slobodno skočite na naredni stranu
–
Nenad Tomić – Mad Head Games
www.madheadgames.com
PLAY!: Predstavite se našim čitaocima koji možda nisu ispratili vašu igru proletos i naš intervju sa vama :D
NENAD: Moje ime je Nenad Tomić, ja sam suosnivač i producent tima Mad Head Games. Razvojem igara se bavim zajedno sa nerazdvojnim kolegama sa kojma sam uplivao u vode video igara još pre sedam godina. Naše bavljenje kompjuterskim igrama je prešlo dug put – od rada na svojim prvim projektima, preko outsourcinga, pa do sticanja zrelosti i osnivanja Mad Head Gamesa i pravljenja znatno uspešnijih igara. Naš tim je lociran u Novom Sadu, a njegovi članovi su sa svih strana države – Iz Beograda, Novog Sada, Karlovaca, Sente, Inđije, Zrenjanina, ali i iz Amerike, Kine…
PLAY!: Imajući u obziru da se poslednjih godina u Srbiji povećava broj ljudi koji kupuju digitalni download igara, kako to utiče na developere vašeg kalibra? Da li vam to pomaže, odmaže?
NENAD: Na projektima kojima se naš tim trenutno bavi ta promena se ne oseća gotovo uopšte, osim u slučaju kada nam se javi neki prijatelj i saopšti “hej, kupio sam vašu igru”. Uspeh na današnjem tržištu se uglavnom bazira na masovnosti prodaje relativno jeftinih igara, a udeo stanovništva Srbije je za sada toliko mali da se njegov uticaj na globalnom planu gotovo i ne oseća. Za relevantniju sliku svako od nas samo treba da se zapita koliko zna judi iz svoje okoline da zapravo kupuje softver i igre. U mom slučaju, taj broj je vrlo mali.
Mislim da imamo još dug put da pređemo kao društvo da bismo imali neki ozbiljniji udeo u prodaji igara. Ljudi sa naših prostora su odrasli na sistemu vrednosti gde su digitalna dobra “besplatna”, i promena tog stava zahteva jako dugo vremena, promenu životnog standarda, edukaciju, zakone…
PLAY!: Da li mislite da će se sa porastom digitalne distribucije i njene dostupnosti povećati i broj domaćih kreatora video igara? I da li će biti čak i nekih AAA naslova na pomolu u nekoj bližoj budućnosti, pa čak i da su autsorsovani ovamo od strane neke velike kompanije/izdavača?
NENAD: Digitalna distribucija i postojanje on-line prodavnica igara je bez sumnje pružilo priliku manjim timovima i pojedincima da se takmiče sa velikim iskusnim firmama sa gomilom igara iza sebe, što je povuklo sa sobom formiranje velikog broja novih kreatora igara. Ovaj trend nije zaobišao ni Srbiju. Nikada nije bilo više timova u državi koji se na neki način bave igrama nego danas, i to upravo zahvaljujući digitalnoj distribucijii. Mislim da će vremenom neki od timova doživeti transformaciju u veće timove koji će imati resurse i neophodno iskustvo da preuzmu na sebe rizik koji je veliki u domenu izrade AAA igara.
Što se tiče outsorcinga, Srbija je izrazito plodno tle za ovaj vid saradnje. Cena radne snage je daleko manja nego u ostatku Evrope ili SAD, a i kulturološki i po vremenskim zonama smo bliskiji tim državama nego npr. Indija i Kina. Iako je teško bazirati neki dugoročni biznis model na outsorcingu, on je i dalje nerizična i jeftina ulaznica u svet video igara.
PLAY!: Šta vam kažu poznanici ili ljudi sa kojima se prvi put sretnete kada im kažete da pravite video igre… i to u Srbiji? Je li ima skepse, sumnje, indiferentnost, sreće, ponosa ili neke druge reakcije?
NENAD: Zavisi. Reakcije se kreću od potpunog oduševljenja – “Ti MORAŠ da igraš igre na poslu?? Woow! Hoću i ja!”, pa do potpunog nerazumevanja “Čime se sinko baviš? Igrama? Neka sine, ćuti, bitno je da se radi bilo šta”. Međutim, kada ljudima objasnim kako to sve zapravo izgleda, šta smo postigli do sada i šta su nam planovi za budućnost uglavnom nailazimo na veliku podršku i želju za pomoći u promovisanju toga što radimo.
PLAY!: Kako bi opisali gejming u Srbiji iz perspektive developera igara? Šta valja, šta ne valja, šta se može promeniti?
NENAD: Bavljenje granom industrije u državi koja ne zna da ta grana postoji je naravno teško i veliki je izazov. Prisutna je nepovezanost timova koji se bave ovim pozivom, nedostatak određenih beneficija od strane države koje bi trebale da potpomognu razvoj jedne vrlo isplative i perspektivne grane kroz sve nivoe društva. Razvoju video igara se ne pridaje gotovo nikakva pažnja u formalnom obrazovanju mladih, iako ova grana pruža vrlo široku paletu zanimanja i radnih mesta – od umetnika, programera, pisaca, pevača, muzičara, dizajnera zvuka, glumaca, ekonomista, pravnika. U državi gde je izazov pronaći posao čak i sa diplomom fakulteta takav zaostatak je nedopustiv.
Dugom nizu stvari koje otežavaju razvoj igara je i ekonomska nesređenost države i praćenje svetskih tokova – i dalje nemamo PayPal, razne vrste dostava ne postoje za Srbiju, mi smo jedina zemlja u regionu koja nema Appleov AppStore , sramotno nam je spor internet…
PLAY!: Opšte je poznato da imamo u zemlji i dalje stručnih ljudi u raznim IT sferama koji nisu potražili sreću negde preko ali nekako deluje kao da niko ne želi da se bavi video igrama u ovoj zemlji? Da li je to mit ili bar neka delimična istina?
NENAD: Ima istine u tome. Ljudi ne veruju u isplativost ovog posla, a mislim da je to zato što nisu imali dovoljno prilike da se uvere “iz prve ruke”. Ljudima je potreban uzor – neko iz okoline koje uspeo u ovoj grani. Očekujem da će sve česći uspesi domaćih timova i česće pojavljivanje u javnosti ovo promeniti.
PLAY!: Šta mislite o Steam servisu i sličnim kao što su Desura pa čak i Origin, XBLA, PSN? Da li u ovom trenutku tu ima „leba“ za domaćeg kreatora nekog gejming sadržaja? Da li ste probali saradnju sa nekim od tih ili drugih servisa?
NENAD: ‘leba ima svugde, samo ga treba znati ugrabiti, a to se radi kvalitetnom igrom i dobrom strategijom korišćenja on-line prodavnica i naravno – martketingom. Dobra stvar je što svi portali okupljaju ogroman broj potencijalnih kupaca, ali ono što čini priču težom je što sa druge strane imaju ogroman broj naslova u ponudi, pa je teško istaći se i privući igrače. Trenutno sarađujemo isključivo sa Big Fish Gamesom, koji su najveći portal Casual igara, i iskustvo sa njima je i više nego dobro, tako da ne planiramo da ga menjamo u skorije vreme.
PLAY!: Da li ste upoznati sa stanjem u regionu? Koje zemlje iz okruženja bolje prolaze na svetskom tržištu?
NENAD: Situacija je manje više ista za sve timove iz regiona – što si bolji i što imas bolji proizvod i marketing bolje prolaziš na tržištu, igrače ne ineteresuje odakle si jer globalno tržište ne zna za državne granice. Jedino što se razlikuje su uslovi rada, a oni prate razlike koje postoje između država u regionu.
PLAY!: Kao neko ko je očigledno odlučio da će se baviti bar još neko vreme pravljenjem igara, šta mislite da bi državni aparat, vlada mogla da uradi da pospeši status Srbije na gejming mapi sveta?
NENAD: Ne treba izmišljati toplu vodu. Mi u svom zaostajanju u trendovima imamo sreću u nesreći da je većina dobrih rešenja već smišljena i čak proverena u praksi. Treba samo da analiziramo šta je npr. država učinila pre par godina za game developere u Kanadi – zašto skoro svi veliki izdavači danas imaju svoje razvojne timove baš u ovoj državi, i zašto Velika Britanija pokušava da se ugleda na njih i da učini sličnu stvar. Britanci su čak izjavili da olakšicama u game development sektoru žele da postanu ‘evropski tehnološki centar’. Samo ova dva podatka su i više nego dovoljna da se shvati koliko neke države ozbiljno shvataju razvoj igara, a koliko mi na žalost ne delimo to mišljenje.
PLAY!: Kao gejmer, koje su vam igre ili franšize iz inostranstva obeležile ovih par godina unazad i zašto?
NENAD: Poslednjih godina sam se preorijentisao na igranje na mobilnim platformama, pa su i moji favoriti odatle. Prvenstveno mi pažnju privlače igre koje imaju jak umetnički uticaj, kao što su npr. Sword & Sworcery i Machinarium, nezaobilazni Angry Birds mi je interesantan jer je postao globalni fenomen. Naravno, i pored svog “profesionalnog” pristupa igrama, uvek se nađe vremena za horor pucačinu tipa Dead Space.
PLAY!: Da li se ugledate na koju noviju igru? Ili neku stariju?
NENAD: Uzevši u obzir da radimo Hidden object igre, koje su najsličnije avaturama, od starih igara su uzori svakako stare avanture Lucas artsa, a iz našeg žanra Drawn trilogija. Ne pokušavamo striktno da ih oponašamo već samo crpimo inspiraciju iz njih.
PLAY!: Da li znate neke (pre)ambiciozne gejming projekte u Srbiji koji su propali iz ovog ili onog razloga, a da su kojim slučajem uspeli bi postali hit i van zemlje? Ili možda neki koji je trenutno u izradi čak?
NENAD: Na žalost, ne znam ništa slično.
PLAY!: Da li vas brine piraterija i ako da ili ne – zašto? Da li je vaša igra piratizovana i kako vas je to dotaklo?
NENAD: Srećom, piraterija u našem trenutnom modelu ne igra preveliku ulogu. Demografiju koja igra naše igre čine ljudi koji uredno plaćaju to što igraju, međutim, piraterija je ozbiljna stvar. Neretko nailazim na vesti o igrama koje zatvaraju svoje servere koji su neodrživi jer 90ak posto protoka čine piratizovane verzije.
Naša igra je bila piratizovana još pre izlaska – mogao je da se skine jednočasovni demo skoro 4 meseca pre izlaska. Srećom, nismo osetili nikakve posledice.
PLAY!: Koje su najveće prepreke sa kojima ste se susretali kao developer igara tokom godina? I da li se one mogu nekako zaobići unapred?
NENAD: Najveće prepreke su neplanirani događaji, među kojima iz mog iskustva prednjači ljudski faktor. Pored toga veliki izazov je to što projekti koje radimo traju skoro godinu dana, pa je teško predvideti sta sve može da se desi i u okolini i na tržištu za to vreme. Dobro planiranje i jasna vizija i cilj su u svakom slučaju stvari koje se ne smeju zaobići u svakom poduhvatu, i umnogome pomažu zaobilaženju problema u toku produkcije igre.
PLAY!: Šta bi voleli da vidite kod drugih domaćih developera više, a šta manje? To se naravno odnosi i na stav i na same igre, žanrove i slično.
NENAD: Voleo bih da vidim veliki broj uspešnih igara sa ovih prostora i nastanak autentišne gaming scene svojstvene Srbiji i regionu. Lepo bi bilo da se ostvari malo bolja povezanost i saradnja, razmena ideja, kadrova. Iskoristio bih i ovu priliku da pozovem sve ljude raspoložene za saradnju da nas nađu (link na početku teksta – prim. ur.) na internetu pa da se družimo, razmenjujemo iskustva…
PLAY!: Kada pogledate unazad na vašim i tuđim primerima, koliko je teško (ili lako) početi sa razvojem video igara u Srbiji i zašto? Da li je lako okupiti ljude oko neke vizije bez možda garancije da ćete uopšte i nešto zaraditi?
NENAD: Početak bavljenjem igrama je kao i svaki početak – težak. Čini mi se da su ljudi sa naših prostora izgubili veru u stvaranje nečega velikog napornim i poštenim radom, pa su entuzijasti koji su spremni da prate neku viziju i ulože sebe i svoj rad u nju retkost. Sa druge strane, za bavljenje igrama nije presudno neko formalno obrazovanje koliko je bitna ogromna količina energije i volje, pa je sa te strane ulaznica dostupna skoro svima.
PLAY!: Šta mislite o mobilnom gejmingu za Android i iOS? Jel planirate da se bavite ili se čak i bavite istim?
NENAD: Mobilni gejming je sveopšte rastući trend, tu nema nikakve sumnje, i po svemu sudeći era dominacije personalnih računara se bliži kraju, pa bih svakome ko počinje da se bavi igrama savetovao da gleda u pravcu mobinog gejminga. Naš tim ravnopravno pokriva PC i mobilne platforme – portovanje naše prve igre je uveliko u toku, a svi sanjamo trenutak kada ćemo pronaći vremena da između HOPA naslova napravimo i neku svoju “čistokrvnu” mobile igru.
Pored tih opštih stvari, prelazimo malo i na sam Mad Head Games i dešavanja u istom:
PLAY!: Nismo se čuli još od vašeg veoma kvalitetnog Rite of Passage naslova iz leta sada već prošle 2012. Igra je prošla veoma dobro koliko vidimo i čujemo, a sada ovako, nekih pola godine kasnije kada sumirate u Mad Head-u – jeste li zadovoljni uspehom igre i kako sada razmišljate o svemu tome kada su se stišale malo strasti?
NENAD: Veoma smo zadovoljni uspehom ROP-a, a pred nama je istovremeno i zabavan I težak zadatak: ponoviti I prestići taj uspeh. S obzirom na to da je u samo prvih mesec dana igru odigralo gotovo pola miliona ljudi i da je odnela titulu “igra godine” na nekoliko casual gaming portala, jasno je da su očekivanja mnogo viša nego prošle godine i da ceo tim mora biti na nivou koji se očekuje od nas. Ka tome hitamo užurbano, jer onaj ko jednom oseti zadovoljstvo koje sledi nakon izdate igre ne može da dočeka da se taj osećaj ponovi iznova i iznova. Završetak rada na jednom projektu je značio otvaranje vrata narednim projektima, tako da trenutno u timu strasti su sve samo ne stišane…pred nama je definitivno uzbudljiva godina.
PLAY!: Na čemu radite trenutno? Bar neki detalj :D
NENAD: HOPA igre su naša trenutna preokupacija. Uveliko se radi na nastavku Rite of Passagea, a pored toga u produkciji imamo još nekoliko naslova istog žanra, ali potpuno drugačijeg senzibiliteta. Što se tiče igara koje nisu iz HOPA žanra – I tu će biti iznenađenja, ali o tome više kada dođe vreme.
PLAY!: Kako vidite Mad Head Games za 2 godine, a onda 5 i 10? Ili su to možda velike vremenske deonice za planiranje u ovom trenutku?
NENAD: Tržište video igara i sudbina developera su vrlo turbulentna područja i vrlo je nezahvalno praviti dugoročne predikcije, ali naravno ne može se funkcionisati stihijski i bez plana. Narednih par godina ćemo se definitivno zadržati u svetu casual igara, prvenstveno praveći HOPA naslove. Pored toga sigurno znam je da je želja svakog pojedinca u timu da napravimo igru koja će postati planetarno popularna. U narednih par godina planiramo da nastavimo sa proverenim receptom, ali i da napravimo veliko iznenađenje.
PLAY!: Čemu vas je Rite of Passage naučio, a da niste bili uopšte svesni toga i osećate se možda i malo raspamećeno?
NENAD: Utvrdili smo ono što smo oduvek znali, a što nije na odmet da se ponovi – to je da je kvalitet igre najbitnija stvar u game developmentu. Takođe, posle završene igre dolazi velika količina povratnih informacija koja doprinosi još boljem shvatanju i razumevanju svoje publike – što je druga najbitnija stvar. Nikada se ne sme zaboraviti za koga se zapravo pravi igra, kakva su očekivanja naših igrača i šta je to što će njima predstavljati izazov i izvor zabave.
PLAY!: U čemu nalazite ovih dana kako da kažem – inspiraciju ali ne kreativnu već radnu? Šta vas gura dalje da se bavite gejmingom? Da ne kažem ono malo depresivnije – šta vas izvlači iz kreveta ujutro (popodne?!)?
NENAD: Hahaha..pa zašto depresivno? Ništa nas ne gura već nas vuče…kancelarija puna saradnika sa atmosferom koja ne može da se uporedi ni sa jednim radnim mestom na svetu je već sama po sebi dovoljna motivacija, a da ne spominjem kreativne izazove sa kojima se svakodnevno susrećemo. Ako to nije dovoljno, možda spisku treba dodati igranje igara kao obavezni deo radnog vremena, a za ambicioznije tu je i prilika da se učestvuje u oblikovanju svetskih trendova zabave. Imajući sve to u vidu, prosto ne vidim zašto bi neko ostajao u krevetu pored takvih prilika za zabavan rad I samoostvarenje.
PLAY!: Za kraj idemo dvodelno, malo klišeizirano ali slobodno možete da zadate lični pečat i preokret u ovo najstandarndije pitanje ikada u bilo kom intervjuu: a) Šta bi poručili mladim i onim ne toliko mladim ljudima koji se upuštaju u vašu granu industrije sa nadom u bolje sutra za domaći gejming? b) Šta bi poručili našim gejmerima, igračima koji igraju vaše i tuđe igre ili možda čak ni ne znaju da mi u Srbiji imamo par gotivnih igara?
NENAD: Klišei možda zvuče dosadno, ali vrlo često nose dobru poruku i ne bi ih trebalo izbegavati samo zato što su uobičajeni i svakodnevni i zato što nose pečat “za izbegavati”. Na primer “budite najbolji u nečemu” je kliše koji većina ljudi nikada ne ostvari a trebalo bi da teže tome. Za nekoga ko zna dobro da radi to što radi nikada neće biti zime ili manjka posla. Zahvaljujući Internetu ni zaostalost naše zemlje više nije prepreka kolika je bila do pre nekoliko godina, a uslovi za pravljenje igara nikada nisu bili bolji – danas postoji veliki broj besplatnih ili vrlo pristupačnih game enginea, ogromna tržišta koja su dostupna bilo kome, izdavači koji su spremni da finansiraju dobre ideje, outsourcing je ulaznica niskog rizika, dostupnost informacija i iskustava drugih timova kao i saradnja sa ljudima sa drugih krajeva planete su na dohvat ruke…spisak stvari koje su nam na raspolaganju je ogroman, “samo” treba znati ugrabiti svoje mesto pod Suncem. Ljudi koji se upuštaju u ovu granu treba mnogo da se informišu i da imaju jasan i lako proverljiv cilj, jer samo u takvoj atmosferi mogu da nastanu velike stvari.
–
GAME IN SRBIJA! – PRVI DEO: MIRKO TOPALSKI / EIPIX
GAME IN SRBIJA! – DRUGI DEO: BRANISLAV ANĐELKOVIĆ / PHOENIX GAME STUDIO
Autor: Aleksandar Ilić
