Čovek bi rekao da će na bazi first person shootera lako doći do pojave naslova sa prefiksom MMO. Koncept je “jednostavan”, možda i lakši za igranje od RPG naslova, a “napucavanje” hiljada ljudi verovatno je svačija mračna želja. Ipak, MMOFPS igre nisu uspele da se nametnu kao vodeći ili makar “pratilac” žanr mega popularnim MMORPG-ovima. Sony je među prvima pokušao da probije MMOFPS žanr svojim naslovom PlanetSide, izdatim 2004. godine. Iako se za pionira žanra smatra Neocron, igra iz 2002 godine koju je izdala mala ekipa Reakktor Media uz pomoć CDV-a (Hanover, Nemačka), postoje teorije da je Neocron ipak hibrid MMORPG-a i FPS-a, a da je PlanetSide ipak prvi. No, bilo kako bilo, PlanetSide je svakako popularniji i očigledno je taj MMO koji je dozvoljavao do 399 igrača na istom serveru ipak doneo kakav-takav uspeh, te je Sony odlučio da izda nastavak, ovoga puta za do 2000 igrača na istoj mapi i 6000 igrača na istom serveru. Pomenimo i to da igru pokreće potpuno novi engine, Forgelight, kojeg će Sony iskoristiti i za naredni EverQuest koji se za sada zove upravo tako – EverQuest Next. Forgelight se oslanja na nVidia PhysX API što omogućava realistično ponašanje jedinica, posebno letelica, a tu su i zanimljivi efekti noći i dana, magle, tmurnog vremena i slično.
Osam godina nakon pojavljivanja prvog dela igre, Sony je objavio da radi na nastavku PlanetSide-a koji se pojavio nešto manje od deset godina nakon prvenca (ili osam?! – prim ur.). Iznova je tema planeta Auraxis odnosno dešavanja 300 godina nakon otkrivanja iste. Zemlja je ruina nakon razornog rata a sve vlade sveta ujedinile su se pod kapom Terran Republic (TR). Tom Koneri, vođa TR-a, nakon pojavljivanja “crvotočine” koja se misteriozno pojavila i nestala, lansira nekoliko ekspedicija u svemir jer smatra da postoje i drugi oblici života u univerzumu. Prva ekspedicija otkriva vanzemaljsku figuru, te Koneri lansira sledeću ekspediciju. Nakon bombaškog napada u kojem i sam gine i nakon 175 godina od otkrivanja Auraxisa, počinje rat između Terran Republic, Novog konglomerata i “Vanu”-a. Kao što možete da primetite, u slučaju da ste igrali prvi deo igre, priča je jako slična. Međutim, “dašak svežeg vazduha” stiže u obliku Marv Vulfmana, poznatog pisca koji je autor Marvel stripa The Tomb of Dracula (odakle je nastao popularni Blade) kao i DC stripa – The New Teen Titans. Marv će biti zadužen za to da piše dalje segmente priče kako se igra bude razvijala i kako određene frakcije budu zauzimale delove planete.
Kada već govorimo o frakcijama – TR spada pod totalitarističku frakciju koja veruje u vojsku i striktnu kontrolu nad građanima. Vole održavanje zakona, reda i mira, usled čega ih neki vide kao diktatore i represivnu snagu. Novi konglomerat je “opuštenija” ekipa boraca za slobodu koje finansiraju izvesni moćnici, industrija, pirati i “otpadnici” koji žele da izvuku planetu iz ruku represivnog režima Terrana. Konačno, Vanu veruje da se samo kroz mistične moći i snage davnih tehnologija čovečanstvo zaista može spasiti i evoluirati u naredni vid postojanja. Napredna su frakcija koja koristi vanzemaljsku tehnologiju na bojnom polju. Glavni cilj im je istraživanje drevnih artefakta nađenih na Auraxisu i ne žele da im iko staje na put.
PlanetSide 2, kao što rekosmo, koristi skoro istu priču, isti svet i iste frakcije kao i prvi deo igre. Šta više, koristi i sličan vremenski period. Otvorene borbe sa do 2000 igrača za cilj imaju formiranje prevlasti u određenom sektoru planete, čime jedna od frakcija preuzima kontrolu nad teritorijom koristeći za to vojnu snagu ali i brojne letelice i vozila. Analizirajući probleme u kecu, dizajneri su odlučili da dodatno porade na balansu i nagrade borbe u delovima sveta koji imaju manje populacije, kako bi omogućili “razlivanje” igrača širom sveta a ne koncentraciju na delove u kojima je upravo najviše vojnika. Takođe, za pobedu odnosno ubijanje protivnika potrebno je mnogo više umeća nego do sada a koriste se i standardni načini ostvarivanja cilja iz “normalnih” FPS igara – sprint, sakrivanje, brzi refleksi, skakanje i preskakanje … jednostavno, ne očekujte da ćete mnogo dobro da prođete ukoliko bacite bombu i očekujete ubistvo, već ćete, iako se na serveru nalazi više stotina pa i hiljada igrača, svako ubistvo morati da “zaradite”.
Zanimljvo je i to što skill-ove učite poput EVE Online, tako što je potrebno da prođe neko vreme da biste nešto novo izučili a ne samo da se borite pa da kroz borbe napredujete. I taman kada se naviknete na jedan tip borbe – pada mrak, što u potpunosti menja koncept okršaja na “terenu”. Dodajmo i to da za razliku od keca, dvojka prepoznaje hitbox sistem, što će reći da metak u ruku neće načiniti istu štetu protivniku kao u grudi ili glavu.
Ukoliko ste igrali PS(1), onda neće biti puno potrebe da se upoznajete sa sistemom klasa u dvojci, jer su identične. Igra poseduje šest klasa među kojima svaka od njih ima dve specijalizacije i svaka klasa izuzev poslednje poseduje pištolje i noževe.
Light Assault – Vojnik sa jetpack-om koji poseduje veliki broj granata i eksploziva kao i lako naoružanje, ali je naravno njegova glavna specijalnost – brzina.
Heavy Assault – teško oklopljeni vojnik koji je sposoban da neutrališe protivničke letelice i vozila, poseduje neobično veliki mitraljez odnosno ručni top i glavni je za slučaj da je potrebno primiti dosta udaraca ili projektila.
Medic – Standardna klasa koja će pomoći ovom momku iznad, lekari su tu da obnavljaju zdravlje saboraca i podižu pale borce na bojištu.
Inženjer – Kao i u svakoj drugoj igri sličnog tipa gde postoji ova klasa, inženjer je zadužen za popravke vozila kao i njihovo ojačavanje, potom obezbeđivanje dodatne količine municije i postavljanje automatskih topova.
Infiltrator – Klasa koja predstavlja kombinaciju sabotera i snajpera, može postati nevidljiv, hakovati protivničke sisteme, uočavati neprijatelje ali i učiniti solidnu količinu štete.
MAX – Finalna klasa ali i vozilo – (Mechanized Assault Exo-Suit) predstavlja snažno robotsko odelo koje može da podnese veliku količinu štete i napada, ali ga jedino inženjer može popraviti. Kada igrač u ovoj klasi padne, lekar ga može oživeti ali za dalje funkcionisanje potreban je i inženjer kako bi mu popravio i naoružanje. MAX poseduje širok dijapazon mogućeg naoružanja, sposoban je da uništi i letelice, druge jedinice sa jakim štitom i tome slično ali i bacač plamena. Pomenuli smo u početku opisa “klasa ali i vozilo”, red je da to i pojasnimo. Naime, MAX predstavlja nešto između. U početku zamišljen kao klasa, zbog zloupotrebe je prebačen u red vozila, tako da sada MAX preuzima sve karakteristike istog. Tipovi oružja su vezani za izvesne klase (osnovni napadači i lekar koriste standardne puške, MAX ima specijalne rakete i bacač plamena, Infiltrator ima snajper) a svako od oružja može se izmeniti skinovima, vizirima, funkcionalnim dodacima i mnogim drugim stvarima. Ideja dizajnera je bila da postoje brojni dodaci za oružja ali da oni, kada se “podvuče crta” ne menjaju snagu oružja. Na primer, ukoliko se odlučite da unapredite snagu puške, ona će automatski sporije pucati, tako da, “na kraju dana” dva snažna metka koja se sporo ispaljuju rade istu štetu kao deset brzo ispaljujućih slabijih metkova.
Igra poseduje 11 različitih vozila. Tu su Nanite Systems prevozna sredstva koja koriste sve frakcije – transporteri, lake napadačke jedinice, bombarderi i slično. Ostatak, po pet, predstavljaju specifična vozila za svaku od frakcija, pa tako svaka od frakcija poseduje specifične tenkove, teško naoružanje ili lake letelice.
Zauzimanje teritorija je od ključnog značaja za uspeh neke od frakcija, ne samo zbog daljeg napredovanja već i zbog toga što teritorija donosi i dodatne resurse (Auraxium) koji se koriste za kupovinu vozila i unapređenje igrača. Specijalni punktovi mogu se zauzeti samo od strane vojnika a nekada od strane vozila, a zauzeti region često utiče i na “ponašanje” okolnih regiona sa kojima se graniči. Naravno, veliku ulogu u igri imaju poeni napretka koji se dobijaju igranjem. Putem istih, igrač može da unapredi svog lika u igri na brojne načine, omogućavajući tako nove mogućnosti, predmete i slično. Zanimljivo je i to da postoje opcije unapređenja vozila, a bez obzira na to da li investirate u sebe ili vozilo, imaćete mogućnost izbora nekoliko različitih “puteva”. Na primer, jedno vozilo možete unaprediti u smeru mogućnosti da se u njemu rađaju vaši saborci ili pak da ono može da popravka druga vozila i obezbeđuje municiju. Isto tako, igrač može da više puta unapredi istu granu, ili pak da da poboljša svoje karakteristike koje se zapravo odnose na opcije drugih saigrača (kao na primer njihovu mogućnost da postavljaju putokaze).
Najzanimljivije smo ostavili za kraj – igra je besplatna! Odnosno, Sony se odlučio na popularni “freemium” model kojeg uspešno godinama unazad koristi League of Legends, Team Fortress 2, u novije vreme DOTA2 i mnoge druge igre. To podrazumeva da je igra besplatna ali da postoji prodavnica u kojoj igrač može da kupi i tako otključa poboljšanja koja bi inače nalazio u samoj igri, ali i vizuelne dodatke za svog lika, njegov štit, kacigu, promene na oružju i tome slično. Kroz prodavnicu takođe nije moguće kupiti vozila i bilo koje jače naoružanje, što bi u prednost dovelo one koji imaju novca i žele da plate da budu dobri, za razliku od ostalih igrača.
Stoga, za kraj – isprobajte igru. Dostupna je, download je 8GB, besplatna, nije loša zabava. Ima tu još puno posla da se dotera do nekih finih stupnjeva, ali zar nije tako sa svakom MMO ili kompetitivnom igrom? Ukoliko ste FPS fan, ne bi trebalo da propustite PlanetSide 2.
Autor: Bogdan Diklić
PLAY! Zine 56 – NOVEMBAR/DECEMBAR 2012
