Dobro ste pročitali – stonerske zavrzlame. Nije naravno direktno u igri naglašeno da su glavni likovi stoneri niti čime se oni zanimaju i opuštaju kada ne rešavaju probleme u samoj igri. Opet, posle introa igre, sve vam je jasno, plus – činjenica da glavni junaci izgledaju kao hipici ne pomaže u sticanju nekog drugog utiska. I to je ok. Ovo samo pominjem da ne pomislite da se zezam kada pišem da je stonerska igra. Mislim, možete je skontati i kao da je za stonere, što je takođe ok.
Po sredi je jedna veoma zabavna igra koja nije AAA naslov niti je u pitanju neki megabudžet niti je igra sa nekim megalomanskim aspiracijama. Hairy Tales je jedna od onih igara koje su prosto tu, solidno su zabavne i ne zahtevaju od vas obscene količine slobodnog vremena.
Igra je dostupna trenutno preko Desure, mada kontam da će biti u nekoj skorijoj budućnosti i na ostalim direct download servisima. Instalacija nije velika i za današnje standarde je veoma skromna i neprimetna čak. Tako da nećete morati da čekate celu noć da vam se igra skine, već sa boljim internetom svega nekoliko minuta.
Priča prati dva vesela, hm, zabrađena lika (za koje možemo reći da su hipici neke vrste i ljubitelji prirode, grle drveće, itd.) koji se suočavaju sa nekom zlobom koja jede prirodu. Sada kada mislim o tome, možda je radnja igre više ekološke prirode nego stonerske. Nego, glavni cilj igre je da stignete od tačke A do tačke B i pritom skupite što više pečura… ka… hm… ekološke, da.
Tako da, priča i nije nešto oko čega bi trebalo da lupate glavu, Hairy Tales i nije bitna igra zbog priče. Ne, gejmplej je kao što sam nagovestio – prelaženje od tačke A do tačke B. E sad, vaš Stonerko Hipičić (nije pravo ime) čeka na početku svakog nivoa na heksagonalnim komadima lepe zemlje i trave i drveća, čekajući da mu vi pravilno izrotirate put do izlaza iz nivoa. Pa tako vi klikovima i dobrom strategijom vodite Stonerka kroz mnoštvo nivoa.
Ako loše izrotirate, padate sa platforme. Opet, tu su i razni neprijatelji koji polako korumpiraju vašu lepu zemlju (hm, pa ovde ima i neke političke simbolike). Pa ako goloruki naletiete na njih, crno vam se piše. Srećom, posle određenog broja nivoa dobijate mogućnosti da se izborite sa raznim spodobama ili ih elegantno zaobiđete. Naravno svi ti skilovi se solidno unapređuju kako napredujete dalje kroz igru.
I to je nekako to. Suština igre je ta koja je navedena, a napredovanje kroz igru i sami nivoi postaju sve kompleksniji.
Ne mogu reći da je igra pobila sve rekorde i ostale naslove ali prvi put kada sam snimio ovaj naslov na Desuri, baš me je zanimalo o čemu se radi ali sam nekako prevideo dalji kontakt sa igrom. Srećom, posle par dana sam se podsetio i dobio kopiju igre za recenziju. I ono, nisam očekivao ovo što sam dobio ali ovo što sam dobio je sasvim interesantno. Kao što rekoh, nije žanrbrejking igra ali je gotivna. Pogotovo taj hipi stonerski podtekst igre koji nije direktan sem ako ne odlučite da mislite o tome šta igrate. Znate kada bi neki tamo EA i Activison uspeo da se izvuče sa ovim? Nikad. Creva, krv, smrt, genocid, zloba i sociopatizam, to je ok ali daleko bilo da ima kontekstualnih kanabis i pečurki fora u AAAAAAAAA naslovima današnjice.
Samo zato, zbog čudnog izbora tematike i atmosfere ove igre, koja je realno mogla da bude i roboti vs. zli roboti, Hairy Tales dobija malo veću ocenu od planirane. Čisto zbog pritajene odvažnosti. Ako neko tvrdi da sam umislio sve ove tihe, subliminalne simbolike u igri, ima svo pravo na to, no ja od svog viđenja stvari ne odustajem! Tako da ako vam se pika neka kežual igra sa interesantnim gejmplejom koji se sastoji od sve kompleksnijih pazl nivoa – Hairy Tales je prava stvar za vas. Ako tražite nešto više, možda nećete naći ovde…. mada uvek možete da probate. Sto ljudi, skoro isto toliko ćudi.
Autor: Branko Pogačica
PLAY! Zine 56 – NOVEMBAR/DECEMBAR 2012
