Tokom proteklih godina kao da smo svi pomalo zaboravili šta bi video igre trebalo da predstavljaju. Dobru zabavu, način da se “ubije” nekoliko sati ali i nekoliko hiljada protivnika, da se odigra fudbal 2 na 2 sa tri najbolja ortaka i tome slično. Trenutno je aktuelnije besomučno skupljati kojekakve poene i nivoe, kupovati predmete (nekad i za pravi novac), pokušavati da dostignete najveći nivo iskustva da biste bili bolji od nekog drugog živog protivnika i slično. Toliko se i novih igara pojavljuje da se ni jednoj ne možete posvetiti u potpunosti, a ni izdavači ne pomažu objavljujući sulude naslove bez ikakve ideje, osim one da se zaradi novac. U čitavom tom vrtlogu bezveznih naslova, igara koje koriste istu formulu i projekata koji nastaju za stolom direktora prodaje a ne u umu kreativnog dizajnera, da li se zapravo istinski zabavljamo igrajući aktuelne igre?
Uvod dostojan možda nekog editorijala a ne opisa pucačkog RPG-a iz Gearbox-a, ostaviće čitaocu da samostalno zaključi kako mu je, a mi ćemo samo reći – Borderlands 2 je upravo ono što nam je bilo potrebno – dovoljno jednostavna a opet dovoljno izazovna igra u kojoj zabavni elementi pršte na sve strane kao vatromet za 4. juli, ali onaj u Americi, ne kod nas, jer je kod nas dosta mirno nebo tog datuma. A tek co-op, co-op je kao vatromet na Mesecu!
Dobri ljudi iz Gearboxa odlučili su da analiziraju sve ono što je bilo problematično u prvom delu iovako solidnog ostvarenja i da promene u dvojci. Ono što ćete primetiti u startu jeste da više nema onog smornog uvoda i nekako bezveze nakalemljenog početka igre koji je zapravo i odbijao mnoge izuzev u slučaju kada im se Claptrap, robot-saputnik, toliko dopao da su zbog njega “gurali dalje”. Ujedno, Claptrap je opet tu ali i četiri nova glavna junaka. Povezanost sa prvim delom igre pojašnjena je u uvodu, pa čak i ukoliko niste igrali keca shvatićete da je Pandora opet glavno mesto odigravanja igre, izuzev što ovoga puta planetom vlada Handsome Jack koji u ime Hyperion korporacije koju je preuzeo i kroz eksploataciju minerala “Eridium” drži sve pod svojom čeličnom pesnicom. Ipak, bilo bi lepo ukoliko ste “obrnuli” keca, jer će se poznati lovci – Lilit, Roland, Mordekai i Brik iznova pojaviti tokom radnje drugog dela igre. Kao što smo pomenuli, Borderlands 2 upoznaje nas sa četiri nova lika – Salvadorem, Majom, Ekstonom i Ziro-om.
Salvador je svojevrsna zamena Briku iz prvog dela, nosi gomilu “zdravlja” i može da vitla sa dva oružja istovremeno. Maja je sirena koja dolazi na mesto Lilit, osim što ona koristi glavne “prirodne” elemente igre (vatru, struju, kiselinu, eksplozije i svojevrsnu zguru) kako bi oštetila protivnike. Tu je i “Phaselock”, telekinetička snaga koja vremenom dobija raznorazna unapređenja. Ekston je u suštini Roland i on pored korišćenja sopstvenog oružja može da postavlja turrete, koje vremenom unapređuje na najrazličitije načine. Konačno, Zer0, pogađate, predstavlja svojevrsnu verziju Mordecai-ja i suštinski je tihi ubica koji vitla katanom ali je i specijalno obučen da koristi snajper i eliminiše protivnike pištoljem.
Pored dobro poznatih NPC likova iz keca, Dr.Zed-a, Skutera, Patriše Tenis i drugih, oni koji su bili dovoljno dobri pa naručili igru na vreme ili pak dokupili kasnije, dobili su priliku da kontrolišu i Gaige, “mekromanserku” koja može da stvori D374-TP odnosno Deathtrap – većeg, snažnijeg i ljućeg brata malog Claptrap-a koji efikasno uništava sve pred sobom.
Neiskusnom oku može se učiniti da Borderlands 2 nema prevelike razlike u odnosu na keca, po pitanju grafike, jer je sistem “stripskog” prikaza sveprisutan i u nastavku. Međutim, mnogostruko modifikovani Unreal 3 engine ipak donosi pregršt noviteta i sveukupno bolji izgled ove igre, što se lako da videti ukoliko uporedite screenshotove iz keca i iz dvojke ili još bolje, neki gameplay video.
Po sistemu pozajmljenom iz keca, kojeg 2K Games zove “role-playing shooter”, igrač vremenom napreduje i dobijajući nove iskustvene poene koje može da koristi za otključavanje raznoraznih dodataka, poteza, statistika i unapređenja, podeljenih u tri različite grane. Iako je na igraču ostavljena mogućnost da bira kojim će putem krenuti kao i da paralelno “budži” svaku od grana, da bi se potencijal svake od njih iskoristio do maksimuma potrebno je sve poene ulagati u jednu. Druga bitna karakteristika Borderlandsa je sistem nagrađivanja igrača odnosno predmeta koji “ispadaju” iz protivnika ili se mogu naći usput. Glavne nagrade među njima su naravno oružja. Ako se sećate keca, glavna marketinška tačka 2K Gamesa bilo je “milijardu oružja”. Rendi Pičford potvrdio je da je u pitanju cifra od 17.75 miliona oružja. Ovaj broj dobija se zahvaljujući slučajnom odabiru velikog broja karakteristika naoružanja, usled čega postoje izuzetno unikatne tvorevine. Dvojka, kažu dizajneri, poseduje znatno veći broj od ovog. Na taj način igrači najčešće nailaze na specifična oružja koje drugi saigrači nemaju, što obezbeđuje i unikatne strategije ubijanja protivnika i odabira naoružanja u skladu sa tipom neprijatelja. Primećuje se i poboljšanje AI-ja jer se protivnici sada bolje organizuju, flenkuju, pokušavaju da vas nateraju da se sakrijete pa vas “na’rane” bombama i tome slično.
Singleplayer kampanja traje oko trideset sati i drži pažnju, iako je priča jednostavna i ne posebno zanimljiva, drži igrača sve do samog kraja, prvenstveno zbog sjajnog humora koji provejava praktično kroz sve bitnije karaktere koje ćete sresti tokom putešestvija. Razočaravajuć je jedino sistem vizuelnih promena na karakterima koji ne dopušta prevelike promene i unapređenja na koja smo navikli pre svega u MMO igrama, a što bi bio zaista simpatičan dodatak, imajući u vidu da su dizajneri toliko uložili na to da vam prikazu kako izgledate (šta više, glavni meni igre podrazumeva 360 stepeni pogled na glavnog junaka). Među negativnim stranama moramo da istaknemo i čudan sistem snimanja pozicije koji podrazumeva da obavezno završite glavni ili sporedni cilj pre izlaska iz igre. Vi to ne morate da uradite, ali ćete se pojaviti na prethodno definisanom checkpointu (što NIJE pozicija na kojoj se “rađate” ukoliko vas ubiju) koji je najčešće “kilometrima” daleko od akcije i gde ćete iznova morati da ubijete sve protivnike, uključujući i potencijalne “glavonje” koji se tu nalaze.
Međutim, glavna stvar igre je kooperativni mod, koji, iako poseduje svoje probleme (deljenje predmeta među igračima na primer) ipak predstavlja najveći nivo zabave kojeg smo skoro iskusili u bilo kojoj igri, a verujte, igramo ih puno u modu za više igrača.
Stoga, ukoliko biste dobru zabavu, igru u koju lako možete da “uskočite”, naslov u kojem ne morate da čitate hiljadu i jednu poruku da biste shvatili sve fragmente priče i ostvarenje u kojem ne postoji mogućnost da vam bude dosadno, Borderlands vas čeka samo 8GB downloada daleko (naravno, legalnog!).
Autor: Stefan Starović
PLAY! Zine 55 – OKTOBAR 2012
