TransFormers: Fall of Cybertron

Velika je radost bila kada je Activision potvrdio nastavak War of Cybertrona i najavio TransFormers: Fall of Cybertron. Onda je radost bahato splasnula kada sam skapirao da nije najavljeno za PC. Mada imajući u vidu da je ovo Activision, onda je sasvim sigurno bilo i bez potvrde da će izaći za sve što može da izađe. Što se i pokazalo tačnim posle nekog vremena pa je potvrđena i PC verzija.

Poslednji put kada smo videli naše junake i antijunake sa Kibotrona (Sajbertron? NE! – Kibotron, deal with it.), Optimus je pripremao Ark za daleko vasionsko putovanje i bega sa Kibotrona. Sada se priča dešava na Ark-u… ne, naravno da nije tako. U stvari, priča se veoma ne dešava tu već smo i dalje nekako na Kibotronu i dalje radeći sve isto kao i u prvoj igri. Što ima svoje loše i dobre strane. Dobre su to što je gotivno istraživati istoriju tog najmanje poznatog elementa ove franšize i njegove istorije, znamenitosti itd. Tako da je sa istorijske strane Kibotron dobio straobalnu ekspoziciju u ove dve igre. Loše je jer smo to radili i pre dve godine u War for Cybertron i osećamo se malo prevareno jer smo očekivali novu igru.

Opet, Fall of Cybertron je tehnički i gejmplejom dosta bolja igra od prve. Skoro da smo pomislili da su u Activisionu rekli:

– Bobi Kotik: “Hej, bila je super ona prva igra, kako se zvaše ono… Tinejdž Mutan Roboti Transmetrosekaualci?;

– Neimenovani zaposleni: “TransFormers: War for Cybertron?”;

– Bobi Kotik: “Da, ta, ali hajde da je poboljšamo i napravimo boljom i prodamo za iste pare. Zovi mi one iz High Five ateljea.”

-Neimenovani zaposleni: “Mislite na High Moon Studio, evo odmah.”

… i onda uradili polurimejk tj. reboot. Ali nisu i umesto toga smo dobili još jednu igru sa skoro istom tematikom. Pa tako na pola puta ka crvotočini, Ark biva napadnut od strane Deseptikona, tu je malo makljanja i onda priča počinje nekoliko sati unazad. Naravno, ako igrate kampanju, krećete sa Autobotima sa kojima igrate do pola igre, a od pola igrate sa Deseptikonima.

Za razliku od prve igre, ovde je malo poboljšan sistem oružja, njihovog apgrejdovanja i slično. Igrač skuplja kredite tj. valutu pomoću koje kupuje dodatke za oružje i sama oružja na mnogobrojnim Teletran stanicama kojih ima stvarno svuda po Kibotronu. Sada igrač kada promeni lika ili pređe da igra sa Deseptikonima, ostaju mu svi krediti i sva poboljšanja jer svi likovi i obe strane koriste ista oružija. Tu si i nezaobilzni mali dodaci, kao hologramski štit, mali dron koji leti i pomaže vam pri većim gužvama i slično. A moram i da pomenem korozivnu pušku koja ispaljuje visokokorozivnu tečnost koja bukvalno istopi protivnika. Izgleda magično, mada je nišanjenje malo neprecizno. Što se tiče Teletran stanica, one rade ok ali se tu baš vidi da je ovo ipak prvenstveno konzolaška igra. Meniji su teški za kontrolisanje, a da bude još gluplje, i kada igrate sa džojpedom, prosto vam fale neke komande pa morate mišem da potvrdite kupovinu i izađete iz menija.

Transformisanje je i dalje tu, izgleda bolje, radi bolje. I sve generalno radi malo bolje, fizika, pucanje, sve je dosta fluidnije. Vožnja je dosta bolja nego u prethodnoj igri, mada nije toliko uzbudljiva kao pre jer su uglavnom deonice prilično jasne i bez izazova. Isto važi i letačke delove. Nekako je u prvoj igri to sve bilo raznovrsnije, a ovde je nekako linearnije ali dosta bolje izvedeno.

Grafika je ako ne ista kao u prvoj igri, onda minimalno bolja. Lično nisam fan kako igre izgledaju u Unreal enginu i tako je i ovde, nekako se sve stopi uprkos mnoštvu detalja, pa izgleda nedefinisano, sivo-braonkasto u dosta slučajeva. Muzika je odlična, glasovna gluma, odlična. Doduše, primedbu imam na nedostatak naracije kao u prvoj igri koja realno nije bila potrebna ali je davala veoma poseban šmek igri i prosto osećaj da je to to.

Ali te sitnice ne oduzimaju puno ukupnoj slici. Igra nije predugačka ali svih tih 12-15 sati će vas vući napred bez želje da pauzirate igru, pa čak i radi odlaska u WC. I čak kad razmislim, stvarno ima malo trenutaka leškarenja tokom igre tj. loading ekrana itd. Opet, jednu stvar moram dodati da mi se baš nije svidela ali da sam to skapirao tek negde na pola igre. Nekako je prelaka na kojoj god težini da igrate, i to naravno u poređenju sa prvom igrom. Što je možda i problem većine današnjih naslova iz velikih izdavačkih kuća koje se čepe igračima i “everyone must win” strategija ume da bude malo zamorna. Te je sve manje izazova i onih kažnjavajuće teških delova u visokobudžetnim naslovima kao što je ovaj.

Što se tiče same igre, imate više načina za igru, možete direktni napad, možete i strpljivo da se krijete iza svega i svačega i prepucavate. A možete i da se šunjate i tiho mrcvarite protivnike, mada imaćete na trenutke i sasvim suprotnu opciju, da nanišanite grupu protivnika i zbrišete ih masivnim vazdušnim napadom. Igra će vas ipak malo gurati da igrate na sve načine, pa ćete teško dominirati samo jednim stilom. Pogotovo što neki Autoboti i Deseptikoni su prosto savršeni za određene radnje, dok za neke nisu. Ima stvarno svega. Inače, igraćete kao Optimus, Bamblbi, Vortex, Jazz i još dosta drugih junaka i negativaca iz pregoleme postave ove franšize. Tu su naravno i neki likovi iznenađenja.

Kada smo kod iznenađenja, evo jednog, malo spoileričastog ali ništa strašno, pošto je jedan od glavnih elemenata u igri povlačenje ručki da bi se nešto desilo, otvorila vrata, nešto pokrenulo itd, u jednom trenutku ćete naići na rendom sakrivenu ručku koju kada povučete, aktivirate… pa nju. Tačnije, ručka se pretvori u malog robota, koji bukvalno malo prodensa, stepuje i šta već. Kada na to naletite, sačekajte kraj plesa, bićete počašćeni.

Nekih konrektno loših strana nema sem ovih pomenutih i opšteg utiska da se osećam malo prevareno jer sam očekivao skroz novu avanturu, svetove itd. da bih igrao nešto kao u prvoj igri. Opet, i to je ok, mada mi u malom mozgu se čuje tužna pesma za propuštenu priliku da umesto od OK igre, High Moon napravi DO JAJA igru. Dosta elemenata, grafičkih i gejmplej problema je prepravljeno i doterano. Tako da je u biti igra zabavna, mogla je da bude malo duža ali ok, tu je multiplejer. Mada ni MP nije nešto specijalno. Najveći žal u prvoj igri mi je bio kada sam se konektovao na oficijelni server i video da ima čitavih 5 igrača worldwirde. Tako je nekako i ovde, a i sam MP mod je klasični VS šuter multi mod, tako da i ne treba nešto trošiti reči o tome.

Može se reći da je TransFormers: Fall of Cybertron bolja igra od prve u većini bitnih delova ali idejno i nije baš. Ne mogu da kažem da nisam uživao, jesam ali sam potajno želeo da je igra bolja i da možda ne vredi punu cenu za koju se prodaje. Što znači u stvari da bih mogao da preporučim stvarno svakome ovu igru samo ne za ove pare, čekajte da padne i da izađe sa svim DLC-ovima. Ako stek linac, biće vam do jaja, ako ste odrasli, biće vam gotivno jer nije silovanje kao što je to Majkl Bej uradio sa filmovima i vidi se da su kreatori u suštini ispoštovali materijal koji im je dat. Iskreno se nadam da će naredna igra doneti neke vidljive, realne promene.

Autor: Aleksandar Ilić

Platforma: PC, Xbox 360, PS3
Razvojni tim: High Moon Studios
Izdavač: Activision
Web: www.transformersgame.com

Preporučena konfiguracija/podržava: