Stvari su jasne, ja sam fan ove igre. Kao fan, očekivanja su bila velika. Nestrpljenje, nervoza, slabo srce, sve je to bilo smešano u isčekivanju (ili zbog godina – prim.ur.). Da skratim priču, stvari su jasne, igra je ispunila sva očekivanja.
Ali tako nije bilo u početku. Prvog dana igranja sve je izgledalo kao da je ekipa programera samo prepakovala Anno 1404 u futuristički dizajn. Oh greške, oh naivnog li stava. Vidite, nije poenta da opisi igara budu bez emocija ili da se izvesni L. Z. namrgodi kada čita vaš tekst. Anno je igra koja će vam se dopasti ili ne, nema tu sredine. Dakle, emocije su neizbežne, a čuvati u sebi emocije nije zdravo. I da, mora biti lično!
U okviru igre imate tri singlplejer opcije, da igrate kampanju, scenario i takozvani “endless game” u kome ne postoji cilj, osim pobede nad sopstvenim umom. Kampanja je podeljena na, takođe, tri segmenta. Prve četiri misije su praktično tutorijal na kraju koga ćete dobiti opštu sliku noviteta u igri, ali daleko od toga da ćete moći da pretpostavite svu moć koja se u njoj krije. Druga dva dela kampanje su podeljena u po četiri misije i prate kliše zaplet koji neće biti ono šta vas tera da je završite. I pored toga zanimljivo je igrati kampanju jer se vazda nalazite u nezgodnom položaju iz koga se čupate kako znate i umete. Mali savet, pre nego što završite svaki misiju, budite sigurni da to uradite pošto ste dobro zatvorili svoju finansijsku kontrukciju. Ukoliko vam nije interesantno da se bakćete s trivijalnim zapletima, možete odabrati neki od standardnih scenarija, reklo bi se, prekopiranih iz originalnog Anno-a, mada se ovde možete udružiti sa vašim onlajn prijateljem i zajedno krenuti put pobede.
Noviteti su svakako višedimenzionalni. Pre svega igraćete pod sloganom “Čuvajmo prirodu”. Planta mora biti sačuvana po svaku cenu i za nju se, svaka na svoj način, bore tri frakcije. Eko-teroristi su drugari koji po svaku cenu žele da očuvaju okeane i malo zemlje što je ostalo. Čak su i vegetarijanci, dotle to ide. Naravno, neće oni prezati pred sumnjivim moralnim odlukama, sve dok majka Zemlja nije pod direktnim napadom. Kao kontra njima nalazi se zla Korporacija, grupa entuzijasta koja je od svog sveta napravila “1984”. Ako ništa, Orvel je uticao na scenariste video igara! Oni su beskrupulozni mesožderi, crpe iz zemlje najotrovnije resurse, ali su dovoljno samosvesni da znaju da ako prezagade okolinu, džaba im sve. Tako da i oni obraćaju pažnju na ekostandarde. Treća frakcija i nije neka frakcija u pravom smislu, oni su pridruženi članovi ovim dvema frakcijama (“frakcija” ima tako lep prizvuk, recite naglas “frakcija”) i oni su frakcija Tehnokrata. Kao da će nauka spasiti svet. Ispostavilo se da je sasvim obrnuto. I oni imaju svoju specijalnu hranu, jer su naučnici specijalni. Svaka frakcija ima svoje zgrade koje su potpuno neupotrebljive za druge, što ne znači da svi ne mogu da žive u simbiozi. Citirao bih jednog opskurnog di-džeja – “Neka ljubav vlada”.
Sve tri struje (vidite kako struja nema onaj reski prizvuk kao “frakcija”), osim osnovnog, imaju još četiri nivoa izgradnje do kojih dolazite pošto ispunite sve potrebno iz prethodnog nivoa. A ima i struje kao specifičnog resursa, dakle, ne frakcije, nego elektriciteta. Grafika je fenomenalna, mada morate imati opasan računar da je poterate na maksimumu, dok je muzika vrlo prijatna i odgovara žanru igre. Novitet u odnosu na prošlo Anno izdanje je više resursa, ali i to što postoji podvodna izgradnja objekata kao i kretanje pod vodom. Takođe, novac više neće dolaziti preko trgovine sa ostalim učesnicima na mapi (iako je trgovina, naravno, moguća) već od vaših građana, odnosno njihovog statusa. Što viši status, to više novca koji možete da oporezujete. Jednostavno je nemoguće napričati šta sve od sitnica ima. Od značajnijih detalja treba napomenuti vojnu flotu. Ekonomski segment igre je daleko napredniji i na njega je bila koncentrisana pažnja developera. Naravno ratni segment je neophodan i ponekad, ako zanemarite svoju ratnu mornaricu, možete da se nađete u nezgodnoj situaciji. Ubačeno je više vrsta jedinica koje mogu gađati ili kopnene ili vazdušne ili vodene ili podvodne ciljeve ili neku od kombinacija. Ali, sve će se na kraju svesti na to da svoju flotu u njenoj celosti premeštate s kraja na kraj mape i klikćete “attack”.
Kao i mnoge stvari na ovom svetu, suština ove igre je prosta, da ne kažem jednostavna. Postoje ljudi koji traže određene resurse koji su rasuti po mapi. Cilj je održavati balans između ljudi, resursa i zagađenosti. Ponekad će vam neki pirat zasmetati napadima svojim brzim brodovima, a pretnju ćete neutralisati svojom moćnom flotom. Nekome ovo može biti dosadno, nekome zabavno, a neko će biti paralisan nervozom koja je nastala usled nemogućnosti zadovoljavanja svih potreba jednog solidnog AI-a.
