Juče smo pisali o Blood Razor, Mountainfire Armor, Ghastly Conjurer i Professor Putricide, ali nam je već stigla još gomila novih karata, tako da nema stajanja za naš serijal analize novih karata.
Čak tri od pet karata o kojima sada pišemo su Legendary, i to Warlock legendarna, neutralna legendarna i Mage legendarna. Osim njih, pričaćemo i o prvoj ikada Rogue karti koja ovoj klasi omogućava da se leči, kao i o veoma zanimljivom Loatheb 2.0 mionionu.
Pa da krenemo.
Vampiric Poison
Karta koja je svakako izazvala dosta radosti kod nekih (naivnih) Rogue igrača. Prva klasna Rogue karta koja ima pseudo-heal efekat, odnosno omogućava Rogue heroju da povrati nešto dragocenog života koji tako često gubi. Moraćemo odmah da vas razočaramo – ovo je jako loša karta.
Pre svega, da napomenemo ljudima da ova karta ne radi u kombinaciji sa Blade Flurry, isto kao što i Envenom Weapon ne radi sa Blade Flurry. Jer kod Blade Flurry spell je taj koji radi Damage, a ne samo oružje, koje je uništeno u procesu.
Dalje, ova karta košta 2 mane i mesta u špilu, a da praktično ne uradi ništa sama po sebi. Postoje svakako dosta praktičniji načini da se efikasnije lečite od ovoga. U Wild formatu, tu je i dalje dobri stari Antique Healbot, dok u Standardu formatu čak nam se čini da jednostavno bolji posao obavlja Violet Illusionist kao pseudo-heal. Vampiric Poison je definicija anti-tempa i anti-value karte, je je praktično “plati 2 mane i uradi skoro pa ništa”.
Postoje određene kombinacije koje možda deluju simaptično na papiru, kao što je odigrati ovu kartu na dobri stari Assassins Blade ili Obsidian Shard, ali opet, zar vam to stvarno deluje kao nešto što će vam dobijati partije?
Naravno, ajde da kažemo da takav neki kombo može da proće, čak i tada potrebno je iskombinovati tako nešto, a to košta vremena, mane i tempa na tabli. Na kraju krajeva, šta ako u tom trenutku nemate weapon u ruci? Da ga odigrate na Hero Power oružje i lečite se dva puta po 1 hp za dve mane?
Doduše, uvek možemo da sanjamo o tome da nam Swashburglar, Hallucination, Undercity Huckster ili Shaku daju Doomhammer protiv Shamana ili Gorehowl protiv Warriora.
Jedna stvar je sigurna, ova karta će kao common Rogue spell značajno da oslabi Rogua u areni, jer će se kao karta iz novog seta često pojavljivati, a to je dobra stvar, jer je Rogue trenutno izuzetno jaka arena klasa..
Nerubian Unraveler
Karta koju su otkrili Reynad i Eloise. Naravno, svakom na prvu loptu pada na pamet dobri stari Loatheb, jedna od najboljih karata koju je ova igra ikada videla i koja je u vreme pre standarda praktično bila u gotovo svakom špilu.
Ova karta nije Loatheb, da se razumemo, Loatheb je jedan i neponovljivi u smislu svoje snage, i Nerubian Unraveler je daleko slabiji od njega. Ipak, Nerubian Unraveler unosi taj zanimljivi momenat izbora, jer ćete ga zapravo stavljati isključivo u špilovima gde će njegov negativan efekat biti minimizovan po vas, a kao dobar tech izbor protiv špilova koji se oslanjaju na spell karte, kao što su razni Mage špilovi, Miracle Rogue, mnogi Druidi…
Upravo nam se zbog toga u deck buidling smislu sviđa više od Lotheba, jer zapravo predstavlja izbor u zavisnosti od mete i vašeg samog špila, a ne kartu koju ćete bez puno razmišljanja gurnuti u špil kao što je to bio Loatheb, koji je čak bio i solidan kao tempo drop (5 mana 5/5 može da prođe).
Iako Nerubian Unraveler ne zaključava u potpunosti protivniku sledeći potez kao što je to radio Loatheb, može sasvim dovoljno da pokvari planove, recimo spreči lethal burst/freeze Mageu ili pokvari Gadgetzan Auctioneer potez Rogueu/Jade Druidu.
Pogotovo je moćan jer je njegov efekat kontinuiran dok ne bude uklonjen ili silenceovan, što znači da će špilovi koji se oslanjaju na spell removal karte imati popriličnih problema da ga se reše. Sa druge strane, protiv aggro špilova ovo vam je mrtav teret u ruci, ali takva je sudbina tech karata, negde sijaju, negde su beskorisne.
Definitivno veoma zanimljiva i dobro balansirana tech karta koja ima potencijal da se s vremena na vreme pojavi u meti, ukoliko ista bude puna spell orijentisanih špilova. Karta koju više vidimo kao turnirski izbor nego ladder kartu, gde tradicionalno više dominiraju agresiviniji špilovi bazirani na minionima.
Prince Taldaram
Definitivno najčudnija karta do sada, i postavlja se pravo pitanje – čemu? Ukoliko ne razumete tačno o čemu se radi, u pitanju je čiji je efekat uslovljen time da nemate 3 mana karte u špilu, sličan uslov kao i njegov “brat” Prince Keleseth koga smo videli kada nam je otkrivena ekspanzija. Važno je napomenti da uslov vezan za ostatak špila, dakle možete da stavite i 3 mana karte u špil, bitno je samo da ih sve povučete pre nego što odigrte Taldarama. Ipak, kako se pokazalo sa kartama kao što su Reno i Kazakus, takav rizik često ume da se odbije o glavu i najbolje je u startu praviti štpil sa ispunjenim uslovom.
Problem sa ovom kartom nije njen uslov, koji bi se nekako i mogao razgraditi, problem je u tome što toliko žrtvovanje nije vredno efekta ove karte. Ova karta je u osnovi 3 mane Faceless Manipulator koji kopira celog miniona, ali što se statsa tiče, uvek će kopija biti 3/3.
Dakle ova karta ne može da radi kombinacije kao što je Faceless radio sa Leeryojem, jer ne kopira statse. Logično, ljudima na pamet padaju neki kombo špilovi sa kartama kao što su Prophet Velen, Archmage Antonidas ili Malygos, ali svaki takav špil već ima i efikansnije načine da uradi to isto, bez žrtvuje ključne 3 mana karte.
Priest praktično isti efekat postiže sa Mirage Caller, Mage ima Molten Reflection, Rogue ima Shadowcaster. Istina, sve ove karte recimo ne mogu da kopiraju protivničke minione, ali ni Prince Taldaram se sigurno ne bi igrao u špilu da bi kopirao protivničkog miniona, već zbog neke kombinacije u vašem špilu.
Da se razumem, karta izvesno ima neki potencijal, pogotovo u Wild formatu, i jako je teško oceniti je ovako na slepo, jer zahteva puno teorisanja i eksperimentisanja, pa nas ne bi čudilo da se stvori neki novi bolesno jaki OTk (One Turn Kill) špil u Wild formatu, pogotvo uz Emperor Thaurissan aktivaciju, ali se i dalje ostajemo pri mišljenju da efekat nije toliko moćan i “game winning” da bi morao da ima i ograničenje. Kada pogledte karte kao što su Raza, Reno ili Kazakus, odmah vam je jasno da govorimo o moćnom efektu koji ima opravdano deck building ograničenje, dok ove ne stiče takav utisak.
Blood-Queen Lana’thel
Ah Discard mehanika, jedan od najvećih promašaja u Hearthstone dizajnu, a ipak Blizzard je kroz svaku ekspanziju forsira kao što su forsirali Taunt Warriora sve dok mu nisu dali Quest vezan za tauntove koji je bio toliko moćan da je špil prosto proradio potpuno mimo Taunt sinergije.
Pre nego što se osvrnemo na Blood-Queen Lana’thel, da kažemo par stvari o samoj Discard mehanici. Njen osnovni problem je u veoma, veoma frustrirajućem RNG faktoru koji ide uz nju. Nasumično odbacivanje karata iz ruke može da ide od idealnih otravanja do gubitka ključnih karata i prosto nije zabavno ni za onog ko igra špil ni onome protiv koga igrate Discard Warlocka. Ponekada ćete imati idealna otvaranja sa kartama kao što su Silverware Golem i Malchezaars Imp, a ponekada ćete stalno odbacivati pogrešne karte i ostati bez načina da pobedite
Sa Un’Goro ekspanzijom Blizzard je pokušao dodatno da pogura ovaj arhetip kartama kao što su Lakkari Sacrifice, Clutchmother Zavas, Lakkari Felhound i Cruel Dinomancer. Na papiru dosta dobrih ideja, ali sve to pada u vodu jer je mehanika jednostavno u korenu loša. Pa se na kraju završilo sa time da sa Un’Gorom imamo Warlocka kao ubedljivo najgoru klasu koju niko ni ne igra.
Istina, imali smo u Karazhan meti tier 1/2 ultra-agresivnog Discolocka par meseci, ali i taj špil je bio “jednom se živi” fazon, ili otvorite sjajno ili od toga ne bude ništa i izgubite.
Jedine dve dicard karte koje su se konstantno igrale od početka Hearthstonea jestu Doomguard i Soulfire, jer su imale tu burst/finisher ulogu kao solidan Damage izvor za malu manu.
Blood-Queen Lana’thel nas već na prvu loptu pomalo podseća na Bolvar tip karte, a to odmah ne sluti na dobro, jer svi znamo koliko je loša karta Bolvar bio – spora, loš početni attack, ranjiva na hard removal i silence. Sve to isto važi i za Lana’thel.
Mada, što se same funkcionalnosti tiče, ona je bolja od Bolvara, jer je ovde efekat konstantan, dakle menja se dinamično u zavisnosti od broja odbačenih karata, gde god se Blood-Queen Lana’thel nalazi (Slično kako radi Cthun).
Ono što je drugi problem je to što Lana’thel suštinski ne nudi ništa bitno Discard arhetipu, kome lečenje nije toliko potrebno koliko mu je potreban neki način da obuzda i kontroliše odbacivanje karata. Ovde imamo 5 mana legendarnog miniona koji se lako uklanja sa table (silence, hard removal, trejd…) i koji pritom ništa ne radi u trenutku kada uđe u igru. Usudićemo se reći da u Wild formatu Mistress of Pain radi mnogo bolji posao sa istim efektom, jer je jeftnija i lako se kombinuje sa nekim Demon buff kartama.
Nećemo odmah odbaciti ovu kartu jer moramo da vidimo šta će Discard mehanika još da dobije, i u retkim trenucima Blood-Queen Lana’thel, ukoliko preživi, može da preokreće partije, ali zasada zadržavamo veliku sumnju prema kvalitetu ove karte i čitavom Discard arhetipu, koji po nama zaslužuje ozbiljnu preradu iz korena, ali teško da će Blizzard ikada to uraditi.
Sindragosa
Poslednja karta u ovom tekstu je čuveni zmaj Sindragosa koga je Arthas kao Lich King probudio na Northrendu (pogledajte tu sjajnu scenu na ovom sinematiku).
Sindragosa je 8 mana 8/8 koji nam samonuje 2 Frozen Championa, koji nam po smrti daju nasumične legendarne minione. Dakle jasno je da je u pitanju ultimativna value karta i sasvim sigurno, veoma jaka karta. Osam mana za 8/8 je već samo po sebi poprilično dobro za ovako moćan efekat, a tu je još i veliki bonus.
Frozen Championi, iako nemaju attack, se mogu lako ubiti sa Mage Hero Powerom, a ukoliko vam nisu hitni, možete ih držati na tabli i kao anti-aoe zaštita. Ono što je posebno dobro je što je Sindragosa otporna na Silence efekte, jer je njeg “glavni” deo raspoređen na dva Frozen Champion tokena, i u tom smislu nas dosta podseća na (ne)slavnog Dr. Boom.
To što Frozen Champion tokeni nemaju napad, čini ih otpornim i na Priest karte Potion of Madness i Shadow Madness, jer nema kako da ih ubije da bi dobio legendarne.
Snaga ove karte zavisiće umnogome od same mete. Definitivno veoma dobra karta u Control vs Control partijama, gde su resursi jako bitni, a Sindragosa vam praktično daje tri pretnje u jednoj karti.
Tu je i neverovatno dobra Nzoth sinergija, tako da Pyros i Sindragosa sada već čine jednu ozbiljnu osnovu za Control Nzoth Mage špilove. Naravno Sidragosa je takav tip univerzalno kvalitetne karte da se može igrati i u raznim drugim sporim verzijama Mage špilova, kao što su Value Mage, Grind Mage, Kazakus Mage…
Moramo napomenuti da nam se jako sviđa i šmek karte sa strane priče, gde imamo dva zamrznuta junaka koja oslobađamo iz leda. Jedino što nam kod ove karte baš i nije po volji je još jedan veoma nasumični RNG efekat kod Mage karata, kao da ih već nema dovoljno. Ali, ako ništa, takve stvari stvaraju gomilu uzbudljivih i zanimljivih situacija.
To bi bilo zo za današnji tekst, u međuvremenu nam je otkriveno još pet karata, koje ćemo pokriti u sledećem tekstu: Hadronox, Voodoo Hexxer, Bearshark, Bring It On i Coldwraith.
Autor: Nikola Savić
