Serijal intervjua sa pobednicama turnira koje je Klan RUR organizovao tokom Games.con festivala završavamo sa pobednikom FIFA 16 turnira, Stevanom Mačkićem.
Fine nagrade i dobra atmosfera na Games.conu su okupili solidan broj ljubitelja ove popularne fudbalske simulacije, što ozbiljnih igrača, što onih koji su tu došli samo da se zabave.
Naš sagovornik danas, Stevan, je izrazito takmičarski nastrojen i stvarima pristupa bez skrupula, i ovakav stav je zasigurno imao i velikog udela u njegovom putu do titule pobednika Games.con RUR FIFA 16 turnira.
U ovom veoma zanimljivom intervju, pročitajte šta je Stevan imao da nam kaže o njegovoj istoriji igranja fudbalskih igara, o večitom sukobu PES-a i FIFA-e, o svojim protivnicima sa Games.con festivala…
Pozdrav Stevane, hvala što si izdvojio vreme da popričaš sa nama. Kako ti prija titula šampiona RUR FIFA 16 Games.con turnira?
Čitajući intervjue svih ostalih pobednika sa Games.CON turnira ispada da im pobeda i nije toliko bitna. Meni pobeda na ovom turniru znači malo više nego njima jer sam uspeo da pobedim Igora Kesara, koji je profesionalac, a do finala sam tri puta igrao penale i sva tri puta slavio. Žao mi je što je turnir za FIFA 17 otkazan, manjak interesovanja verovatno zato što je glavna nagrada bila robna, a ne novčana, kao za FIFU 16. Bilo bi bolje da je bilo više konzola, jer se ceo turnir malo odužio dok su svi došli na red, međutim vi ste jedini do sada organizovali FIFA tunir na trenutnoj generaciji konzola što je za svaku pohvalu.
Da li igraš, ili si možda nekada igrao i PES, drugu poznatu simulaciju fudbala?
Ne samo PES, bilo je tu još simulacija koje sam igrao i koje su po kvalitetu bile i ispred PES-A i ispred FIFA-e. Prva igra je UEFA Champions League Season 2001/2002 koju je radio Silicon Dreams i Take-Two Interactive (današnji 2K Sports), a druga Football Kingdom iz 2004. godine koju je radio Namco. Za Football Kingdom niko živ kod nas nije čuo, a igra ima bolji endžin od PES-A. Čak su i reprezentacije licencirane za razliku od Konamijeve simulacije. PES je igra koju su svi igrali od 2003. do 2006. godine, pa tako i ja, ali onda je 2007. godine izašao PES 2008, koji je bio otpad, a ne igra, i sve je palo u vodu. Par godina kasnije PES je ponovo imao par dobrih izdanja (2011, 2012 i 2013) i to sam igrao 2v2 u igraonici Boni kod moje srednje škole, ali nije to to kao što je bilo ranije.
Koliko dugo igraš igre iz FIFA serijala? I koliko ozbiljnim igračem sebe smatraš?
Ja sam PC igrač tako da sam dugi niz godina igrao loš port FIFA-e, jer EA nije previše obraćao pažnju na ovu platformu. Prva FIFA koju sam igrao bila je FIFA Football 2002 sa Anrijem na omotu. Naravno, igrao sam i one emulatore FIFA-e sa Sege (256 igara na jednom CD-u), ali prva koje se sećam da sam je igrao aktivno je FIFA 2002. To je bilo zlatno vreme PES serijala, pogotovo kada se 2003. godine pojavio prvi PES za PC (PES 3). Naravno igrao sam i PES, ali FIFA je bila sve bolja i bolja. Kada je FIFA 12 izašla 2011. godine to je bila najbolja simulacija fudbala do tada. Po mom mišljenju bolja i od PES 6. Nastao je Origin i u FIFU su uvedene onlajn sezone gde sam jasno mogao da vidim kako stojim protiv drugih igrača. Prilično sam zadovoljan svojim učinkom na Originu, jer u svakoj FIFA-i koju sam igrao onlajn (12, 13, 14, 15, 16 i 17) imam titulu u prvoj diviziji i sve kupove. U FIFI 15 sam čak uspeo da pobedim jedan meč sa 46-0, ali ovaj turnir je ipak moj najveći uspeh jer je igranje kod kuće onlajn jedno, a turnir uživo nešto sasvim drugo. Te dve stvari ne mogu da se porede.
Da li imaš ranija iskustva na turnirima?
Prvi turnir na kom sam učestvovao bio je u igraonici GamePub na Voždovcu leta 2014. i to je bio turnir u igri PES 2013 na PS3. Tu sam prošao grupu i ispao u nokaut fazi. Naredne godine 2 turnira u FIFI 15 u igraonici Galaktika, ali opet na PS3. Na prvom sam stigao do četvrtfinala, a na drugom sam ispao u grupi zbog gol-razlike. Ove godine sam otišao na jedan FIFA 16 turnir u Beerpong baru, ali kada me je devojka, koja je dočekivala sve takmičare, pitala da li je bitno da li će se igrati na PS3 ili PS4 samo sam se okrenuo i otišao kući. Turnir na Games.CON festivalu je prvi pravi FIFA turnir na trenutnoj generaciji konzola, na kom sam ja učestvovao, i moram da pohvalim best of 3 sistem u polufinalu, kao i best of 5 u finalu čime je neizvesnost bila još veća. Dobar je osećaj biti prvi zvanični FIFA Games.CON šampion. S obzirom da zvanično prvenstvo Srbije u FIFA-i ne postoji moglo bi se reći da sam prvi šampion Srbije. To dobro zvuči.
U svetu, i pogotovo kod nas, još uvek vlada ta famozna borba i prepirka između ljubitelja dve najpoznatije simulacije fudbala, serijala FIFA i PES. Koje je tvoje mišljenje o ovoj „raspravi“ i šta smatraš za prednosti i mane oba serijala?
Ta famozna borba i prepirka je nastala kada su ljubitelji serijala PES shvatili da ljudi sve više prelaze na FIFA-u pa su, da bi odbranili svoj voljeni PES, pokrenuli onu čuvenu priču da ,,PES ima dušu a da su u FIFA-i igrači kao roboti“. To je moglo da prođe za FIFA-u 2005, ali danas to nema veze sa istinom. Većina tih igrača nije ni probala novu FIFA-u, tako da je to više neznanje nego čisto pljuvanje po konkurentskom proizvodu. Kod mene se zna. Svake godine prvo probam obe simulacije, pa tek onda donosim sud.
Činjenica je da Frostbite (FIFA 17 endžin prim. aut) nije doneo toliko toga novog u odnosu na Ignite endžin, ali pas igra je svakako tečnija i konačno mogu da vidim da kada pritisnem RB i pas u prostor tu ima slobodnog prostora u koji napadač može da utrči, a lopta se ne ukopava posle 5 metara nego ide malo dalje. Novi sistem izvođenja penala u FIFA-i je stvarno loš i nije mi jasno zašto je EA to menjao, ali kada bih počeo da pričam o svim potezima koji su mi nejasni kod EA Sportsa ovaj intervju bi se odužio. Ultimate Team je dobio pregršt novih onlajn modova, ali FIFA je uvek bila dominantna na tom polju. Sve u svemu FIFA 17 je odlična igra, samo bez prevelikih promena u odnosu na prošlu godinu.
PES je ostao veran FOX endžinu i to konačno liči na nešto. Svaki prelazak na novi endžin je bio težak za PES, pogotovo kada se uzmu u obzir PES 2008 i PES 2014, i igra bi ličila na nešto tek par godina kasnije. Ove godine onlajn je još više osakaćen, a PC verzija još nije portovana sa konzola, što je poražavajuće. U suštini 1v1 je i dalje zanimljiv, ali to je premalo da bi IGN igri dao ocenu 9.5.
Kakav stil igranja preferiraš u FIFA-i?
Ranije sam samo slao duge lopte na krilo jer su Ronaldo i Mesi bili prenapucani. Daš im loptu i samo slalom do gola i zakucaš je u mrežu. Igra je uravnotežena sada tako da su štoperi teži za prolaz. Od pre dve godine forsiram pas igru. Čak i kada nema prostora za dodavanje ja stanem, zagradim loptu, vratim pas unazad ako treba i onda opet krećem sa nalaženjem prvog slobodnog igrača. Dobar sam u kontranapadu, ali više volim da izgradim akciju, a na turniru sam dao i par lepih golova van šesnaesterca. Zbog jednog takvog sam ušao u finale. Ako se dobro sećam Arda Turan u gornji levi ugao sa jedno 20m.
Koje ekipe su ti omiljene i odgovaraju tvom stilu igranja?
Dugo godina sam mislio da je to Real Madrid. Kratko sam koristio Siti i PSŽ, ali od prošle godine samo Barsu. Prejaki su u napadu sa Nejmarom i Mesijem po krilima, a Suarez je jedan od boljih centarforova u igri. Čovek bukvalno grize. Sredina je jednako dobra kao i napad i jedino su slabi na poziciji golmana. Inače na turniru su svi uglavnom birali Real osim mene i momka koji je sa Juveom stigao do finala. Za sledeći turnir bi trebalo da se uvede neko pravilo da u svakoj fazi moraš da biraš drugi tim ili u grupi svi moraju da igraju sa timom koji ima 4 zvezdice čime bi turnir bio zanimljiviji i za igranje i za gledanje. Bilo bi i više iznenađenja.
Protiv kakvih igrača ne voliš da igraš? I koje ekipe ti ne leže sa protivničke strane?
Ne volim da igram protiv profesionalaca koji vežbaju 10-12 sati dnevno kao što je Kesar :) . Svako ima pravo da igra FIFA-u kako god želi protiv mene. Igrao sam i protiv profesionalaca i protiv igrača koji ne znaju da drže gamepad. Uglavnom su ovi što lošije igraju bučniji, ali u tome je draž igranja turnira uživo. U finalu sam igrao protiv Vukašina Milivojevića koji se ceo turnir branio sa Juveom i igrao u formaciji 5-4-1, što je apsolutno legitimno, ali ipak je na kraju napad pobedio i doneo mi 12 hiljada.
Da li ti je bilo zabavno i izazovno na turniru? Kako bi ocenio protivnike i partije igrane tog dana?
Prijavio sam se pretposlednjeg dana, a vi ste mi poslednjeg dana poslali imejl da mi nije prošla prijava pa mi je već tada bila frka. Na dan turnira mi je kasnio tramvaj pa sam uzeo taksi i pukao sve pare tako da sam tamo bio bez prebijene kinte i samo sam pio vodu između mečeva. Zabavno mi je bilo samo u prvoj rundi protiv Gorana Rebića, već u narednoj sam morao da igram penale, a protiv Kesara ne znam ni sam kako sam pobedio. Pohvalio bih Slobodana Veruševića za odličnu odbranu kao i gorepomenutog Vukašina, ali svakako najveća pohvala ide Stevanu Mačkiću. On je igrao savršeno tog dana. :D
Koji bi meč posebno izdvojio kao najzanimljiviji i za tebe najuzbudljiviji tog dana?
Bez razmišljanja to je polufinale protiv Kesara. Što se kaže, to je bilo finale pre finala. U prvoj utakmici me je dobio 4:0, ja se smorio kao Merima Njegomir na EXIT-u. Čak mi je i dao da promenim gamepad. Posle tog meča sam mislio da sledi potop, pošto sam morao da napadnem da bih izjednačio na 1-1 u pobedama, a on je samo to i čekao jer dobro igra presing i krade lopte koje brzo šalje na Ronalda i Bejla u kontru. U drugom meču je vodio 2:1 do 80. minuta, ali je onda počeo da se folira na sredini što sam iskoristio i dao golčinu sa Turanom. Taj drugi meč sam dobio na penale. U trećem meču je opet on prvi poveo. Bio je centaršut na drugu stativu Bejlu, koji je za dve glave viši od Albe, i bio sam u fazonu ,,ne opet…“. Posle toga sam sve karte bacio na napad, dao mu dva gola, parkirao autobus i samo čekao kraj. On je kasnije izgubio i repasaž za finale, a stradao je i njegov dualshock koji je pretrpeo bar 15 udaraca o sto i to svom snagom. Moram da pomenem i finale. Ušao sam sa prednošću od jedne pobede zato što sam došao iz winner bracketa i odmah sam tu prednost izgubio jer je on dobio prvi meč. Onda sam u drugom meču igrao kao on. Onako ‘talijanski katanaćo. Bunker, bunker i samo bunker bez pomisli da se pređe pola. Nekako sam mu dao gol sa Inijestom i stekao prvu meč loptu. E sad zamisli taj prvi meč, pa onda još pet puta goru utakmicu i to bi bio opis te poslednje partije. Mrtva utakmica bez šuta na gol. Onda u produžecima on povede u 104. minutu, a ja izjednačim u 105. Stavim ja 5-4-1 jer vidim da mogu samo preko penala da ga dobijem. Krenu penali, i u trećoj seriji on promaši ceo gol, ja pogodim, onda on šutne po sredini, a ja mu uhvatim živu loptu. Arda Turan poslednji izvođač. Napunim tri crte rezervoar. Gornji levi. On mi pruža ruku, a ja u sebi pevam Woo Woo Swag od Lil B.
Hvala na razgovoru, puno sreće u daljem igranju i vidimo se na nekim novim turnirima!
Pohvale za turnir i ako vam treba komentator za FIFA Games.CON turnir sledeće godine znate gde da me potražite. Naravno da neću učestvovati kao takmičar jer sam prešao igru što se tiče turnira, a i realno kako da posle prvog mesta dođem i ispadnem u prvoj fazi? Pa ne ide. Sada mi je cilj da ovaj rekord od 46-0 nekako potvrdim, za šta mi treba kontakt sa EA jer nisam snimio meč, i posle toga ću poslati prijavu za Ginisovu knjigu rekorda. Znam da je cela ideja malo suluda, ali tako je bilo i za Games.CON pa sam ipak uspeo da uzmem lovu na kraju cele priče.
