Majkl Vitman će ostati upamćen u istoriji kao najveći tenkovski as Drugog svetskog rata zahvaljujući podvizima na Istočnom frontu, ali pre svega zahvaljujući jednoj borbi koja se odigrala na današnji dan, 13. juna 1944. godine, kod gradića Viller-Bokaž u Normandiji. Skoro potpuno samostalno Vitman upravljajući nemačkim Tigar tenkom je uspeo da zaustavi napredovanje celokupne britanske oklopne brigade što je i od njega i od tenka napravilo legendu.
Majkl Vitman
Majkl Vitman je rođen 1914. godine u selu Vogental kao sin lokalnog farmera. Prijavljuje se u nemačku vojsku 1934. godine u pešadijsku jedinicu gde je tokom dve godine stigao do čina podoficira. 1937. godine postaje deo elitne Leibstandarte SS Adolf Hitler divizije i počinje svoju obuku za vozača prvo lakog oklopnog vozila a zatim i težeg izviđačkog vozila sa šest točkova. U septembru 1939. godine učestvuje u invaziji na Poljsku kao vozač izviđačkog vozila i postiže rezultate koje su primetili njegovi nadređeni. Početkom 1940. godine je vraćen u Nemačku na obuku za samohodni top/lovac na tenkove Sturmgeschutz III Ausf A. Po završetku obuke dobija prekomandu na Balkan i u kampanjama u Jugoslaviji i Grčkoj komanduje četom StuG III vozila. Onda dolazi operacija Barbarosa i Vitman je sa svojom divizijom prebačen na Istočni front da bi učestvovao u invaziji na SSSR.
Od početka kampanje u SSSR-u Vitman pokazuje veliku inicijativu i već u prvom mesecu borbi dobija Gvozdeni krst, nekoliko meseci kasnije i Gvozdeni krst Prve klase kao i Pazer značku za uništenje 6 neprijateljskih tenkova u jednom sukobu. Već u junu 1942. godine njegovi nadređeni prepoznaju veliki talenat i vraćaju ga kao kadeta u tenkovsku školu u Nemačkoj. Početkom 1943. godine se vraća na Istočni front kao komandant voda Panzer III Ausf L/M tenkova koji su priključeni četi Tigar tenkova. Njegov vod je imao zadatak da štiti oblast iza i sa strane Tigar tenkova kako bi ovi imali najveći učinak. Naravno i ovde pokazuje veliku umešnost i biva prekomandovan kao komandir Tigar tenka upravo pred početak operacije Citadela, bitke za Kursk. Već prvog dana bitke, 5. jula 1943. godine, Vitman je svojim tenkom uništio dva lovca na tenkove kao i čak 13 protivničkih T-34 tenkova. Narednih dana nastavlja sa uništavanjem SU-122, T-34 i T-60/70 tenkova da bi se do kraja bitke, 17. jula, njegov učinak popeo na neverovatnih 30 tenkova i 28 lovaca na tenkove. U januaru 1944. godine Vitman dobija Viteški krst a objava na nemačkom radiju govori o tome kako u tom trenutku Vitman i njegova posada imaju iza sebe 88 uništenih tenkova i lovaca na tenkove. Nemačka propagandna mašina ga diže u nebesa a i sam Hitler mu šalje zahvalnicu telegramom. U čast njihovih uspeha na cevi Tigra je iscrtano celih 88 belih krugova kao simbol tenkovskih pobeda.
Bitnu zaslugu za njegove uspehe ima i topdžija u njegovoj posadi, Balthasar (Bobby) Woll, koji takođe dobija Viteški krst a posebno se ističe preciznošću pucanja u pokretu. Takođe treba primetiti da je Vitman uveliko koristio činjenicu koju je naučio dok je upravljao StuG III lovcem – okretati ceo trup tenka. S obzirom da je sam Tigar imao relativno sporu rotaciju kupole Vitman je naređivao da se uporedo okreće i ceo tenk u mestu što mu je omogućavalo da brže okrene top ka željenoj meti.
Invazija na Normandiju
Saveznici 6. juna 1944. godine vrše invaziju na Normandiju i na taj način otvaraju drugi front u Evropi. Jedan od ciljeva koji je trebalo da bude zauzet već prvog dana je grad Kan koji se nalazi južno od britanske zone iskrcavanja – plaže Sword. Međutim nekoliko dana traju borbe Britanaca da se izvuku sa plaža a Nemci su dobro obučeni i dobro ukopani na odbrambenim položajima oko grada. Konačno 12. juna Britanci započinju operaciju okruživanja Kana a jedna od bitnih lokacija je i selo Viler Bokaž, zapadno od grada, koje je okruženo brdima koja gledaju na grad.
U međuvremenu je i Majkl Vitman sa svojom divizijom prebačen na Zapadni front u pripremi za očekivanu invaziju Saveznika. Na nemačku veliku žalost Saveznici imaju nadmoć u vazduhu a njihove oklopne jedinice su pozicionirane u pozadini (suprotno zahtevima Feldmaršala Romela) tako da dok Vitman i njegova vozila bivaju dopremljeni na front broj upotrebljivih tenkova je prepolovljen na samo šest Tigrova. To je jako veliki gubitak kada se ima u vidu da je u tom momentu u celoj Normandiji samo 36 Tigar tenkova. Ipak, 12. jun će Majkl Vitman sa svojom četom dočekati na vrhu brda, koti 213, koja gleda na Viler-Bokaž.
Bitka za Viler-Bokaž
U ranu zoru 13. juna Vitmanova četa raspolaže sa pet operativnih Tigar tenkova (jedan se pokvario u međuvremenu) koji se nalaze između Viler-Bokaža i brda 213. U tom trenutku on nema informaciju da je cela 22. oklopna brigada britanske vojske krenula da zauzme brdo 213 i Viler-Bokaž kako bi osvojili put za Kan. Vitman odlučuje da sam krene u izviđanje peške i čim je malo odmakao od nemačkih položaja Vitman sreće jednog vojnika koji mu ukazuje na veliki broj neprijateljskih vozila u okolini. U sledećem trenutku Vitman opaža ono što mu se čini kao nepregledna kolona američkih i britanskih vozila koja napreduje od Viler-Bokaža ka brdu 213 duž puta. Brzo se vraća do nemačkih položaja, uskače u jedan operativni Tigar tenk, drugom naređuje da im čuva odstupnicu dok ostalima naređuje da brane brdo 213. U tom trenutku su britanske posade potpuno relaksirane s obzirom da su pre toga prošli kroz gradić gde su ih Francuzi dočekali kao oslobodioce i kretali su se prema zadatom cilju, usput ispijajući čaj i kafu. Bili su potpuno nespremni za susret sa strašnim Tigrom.
Vitman dolazi sa zadnje strane kolone i prvo vozilo na koje nailazi je stacionarni Cromwell IV tenk na manje od 150 metara udaljenosti. Cromwell nije imao nikakve šanse. Zatim Vitman otvara vatru na Sherman Firefly tenk nazvan “Blondie” na početku kolone i kako ga uništava njegovi ostaci sprečavaju bilo kakvo povlačenje na drugu stranu. Vitman kreće duž kolone i shvatajući da im nije neophodan sam top za samo nekoliko minuta uništavaju čak 14 oklopnih transportera i dva protivtenkovska topa dok britanske posade beže u panici.
Zatim se okreće prema samom gradu i na ulazu u Viler-Bokaž uništava M3 Stuart “Honey” laka tenka. Jedan od komandira Stuart tenka shvatajući da nema nikakve šanse protiv moćnog Tigra pokušava da pozicionira tenk tako da blokira ulaz u grad, ali moćni top od 88mm ga uništava jednom granatom a Tigar samo oduguje olupinu. Po ulasku u grad Vitman na raskrsnici zatiče četiri Cromwell tenka koji na tako bliskom rastoranju bukvalno nemaju šta da traže. Ipak jedan Cromwell uspeva da krene unazad i da upadne u obližnju baštu gde ga Vitman od gustog dima neće primetiti. U međuvremenu skreće u drugu ulicu i uništava još jednog Cromwella i Firefly tenka koji su bili samo izviđačka vozila i nisu bili naoružani, ali niti je to Vitman znao niti bi imalo previše razlike u odnosu na odlično oklopljenog Tigra. U sledećem trenutku Vitman nailazi na raskrsnicu a iza ugla se nalazi Sherman Firefly sa svojim 17-pdr topom koji okida hitac u Tigra ali ga ne probija. Ipak Vitman shvata da Firefly može da probije oklop njegovog tenka sa ovako male udaljenosti i u zanimljivom potezu udara tenkom u ćošak kuće rušeći pola zgrade na britanski tenk. To omogućava Vitmanu da se povuče ali u tom trenutku ga napada onaj Cromwell koji je sticajem okolnosti pobegao. Uspeva da pogodi Tigra sa čak dve granate ali ništa ne probija, u međuvremenu se kupola okreće i Cromwell je gotov.
U narednom trenutku Vitmanov Tigar kreće u povlačenje ali zadobija pogodak sa strane od britanskog 6-pdr protivtenkovskog topa koji mu uništava gusenicu, ali još gore i glavni pogonski točak. Sama činjenica da je preživeo mnogo napade mnogo težeg naoružanja a da ga je onesposobio top od 57mm je dosta ironična. Vitman i posada zatvaraju tenk kako bi se kasnije vratili ukoliko bude prilike i peške beže ka pozicijama štaba Panzer-Lehr divizije nekih sedam kilometara dalje. U međuvremenu ostatak Vitmanove čete na brdu 213 uspeva da potpuno potisne Britance i natera ih u povlačenje.
Nemci naređuju protivnapad na Viler-Bokaž tog popodneva ali sada više nema elementa iznenađenja i Firefly tenkovi su dobro ukopani u gradu. Uspevaju da onesposobe čak pet Tigar tenkova i uz Vitmanovog to znači da je tog dana u gradu ostalo čak šest za Nemce vrlo dragocenih Tigrova. Ipak front je stabilizovan i Britanci nisu uspeli da se probiju na put ka Kanu.
Zaključak
Postoje oprečne informacije o tome koliko je ukupno Vitman tenkova uništio tog dana ali je neki generalni konsenzus da kada se uračunaju i tenkovi i oklopna vozila iz upotrebe izbacio bar šest Cromwella, jedan Sherman Firefly, tri Stuarta i dva komandna tenka, kao i još veliki broj oklopnih transportera, ukupno najmanje 21 neprijateljsko vozilo. Naravno nacistička propaganda će ovaj uspeh pretvoriti u mit pri čemu će mnoge cifre biti naduvane a sam Vitman i pre svega nemački Tigar tenk dodatno glorifikovani.
Vitman, koji je i inače bio dosta tih i povučen čovek, je neposredno nakon sukoba izjavio da to zapravo i nije bio neki veliki uspeh, da je samo radio svoj posao. S druge strane neki vojni stratezi smatraju da je njegovo ponašanje bilo u najmanju ruku neoprezno s obzirom da je u grad krenuo sa jednim tenkom bez bilo kakve podrške. Štaviše, da nije upravljao moćnim Tigar tenkom ovakav potez bi većina okarakterisala kao potpuno samoubilački. Neki čak smatraju da je njegova akcija zaustavila celu ofanzivu na Kan, ali je ipak činjenica da je ona tome verovatno u znatnoj meri doprinela ali da nije bila jedini razlog zaustavljanja. Ono što je činjenica jeste da okršaj kod Viler-Bokaža nije bio toliko problem za Britance u vojnom smislu koliko je potpuno uništio moral njihovih tenkovskih posada.
Majkl Vitman je nakon ovog okršaja od Hitlera lično dobio Hrastovo lišće za njegov Viteški krst, najviše odlikovanje u Nemačkoj. Ponuđeno mu je da ostane kao predavač u tenkovskoj školi ali je on to glatko odbio i vratio se na front. Poginuo je 8. avgusta 1944. godine u Normandiji kada je njegov Tigar tenk uništen prilikom napada na savezničke položaje.
Miloš Hetlerović
Izvori:
Battle of Villers-Bocage – Wikipedia
Michael Wittmann – Wikipedia
VILLERS-BOCAGE, 13TH JUNE 1944 – PanzerAce
Michael Wittmann – AchtungPanzer
