Drugi dan konferencije započeo je sa Electronic Arts konferencijom, makar u mom slučaju. I odmah moram da iskoristim priliku da dodatno ishejtujem održavanje događaja u Sjedinjenim Američkim Državama. Da li znate koji je jedini način da dođete do mobilnog interneta? Da kupite jedan od prepaid paketa koji košta samo 40 dolara za 1 gigabajt protoka ili 50 dolara za 3 gigabajta. I to je to. Alternativno možete da sklapate ugovor i uzimate paket i ni tada nećete proći puno bolje – 1 gigabajt ćete dobiti za 30 dolara. Naravno, tu je i komplikacija sklapanja ugovora, telefona koji radi na svim mrežama …. Postoje i “telefoni za jednokratnu upotrebu” sa prepaid paketom. Pogađate, uz njih nije uključen nikakav vid pretplate – čim ih kupite, opet morate da dopunite gigabajtima protoka koji koštaju više nego bilo gde u svetu. I onda se žalite na domaći internet!
Sigurno mislite – “šta ovaj lupeta, pa makar tamo svugde ima wifi” – WRONG! Dobar deo lokala jeste pokriven bežičnim internetom, ali ne samo da je spor, već je i signal dosta loš. Osim kod velikih igrača, recimo u Targetu ili Best Buy. Ali tamo nije baš pogodno da obavljate posao, zar ne? U hotelu je situacija svakako drugačija i skoro da ne postoji trenutak kada internet radi iole normalno.
A tu su i konferencije. Znam, znam, milion novinara, svako sa svojim uređajem, žele da snimaju, izveštavaju, šalju odmah dalje sve najsvežije informacije. Prosto u tom smislu ne znam šta mi je više profesionalna opcija. Da li da kao Betezda uopšte ne ponude internet bilo kog tipa, ili da poput Electronic Arts navodno ponude internet – ali da on ne radi. I tako je svake godine, uvek. I u Kelnu na EA konferenciji i u Americi. Internet je jednostavno – beskoristan. Možda ovde ima materijala za neku tužbu oko diskriminacije novinara koji nisu iz zemalja u kojima se konferencije održavaju koji, naravno, ipak imaju mobilne telefone sa mesečnim protokom.
I tako sedim na Electronic Arts, imam želju da pošaljem neke fotografije nazad u redakciju, ali ništa od toga, makar za sada. Nakon što je konferencija počela i publika bila u delirijumu zbog novog Mass Effecta i u polu delirijumu zbog novog Need for Speeda i Electronic Arts je prijavio svog kandidata za “filer godine” u vidu ekspanzije za Star Wars The Old Republic pod imenom Knights of the fallen empire koja stiže u oktobru a oko koje me ne može više biti briga a bogami i kompletnu ekipu u Shire auditorijumu u kojoj se EA konferencija održava.
Pošto je izuzetno popularno biti okej sa indie developerima, Ea takođe ima svog pulena, Unraveled, u kojoj ste vi u ulozi crvenog konca koji povezuje život glavnog junaka tako što vezuje male čvorove na bitne događaje iz života glavnih junaka. Garden Warfare 2 je naredna predstavljena igra, nastavak polu uspešne timske pucačine u trećem licu. Najzanimljiviji detalj – dizajneri su najavili da će svi dodaci za igru biti besplatni, publika se oduševila, kao da je to nešto što je vanredno a ne nešto što bi trebalo da se podrazumeva da nismo u vremenu u kojem se sve živo naplaćuje. Prosto je neverovatno kako se svest ljudi tako lako promeni da nešto što je do “juče” bio standard, a potom usledio šok naplate DLCova, iznova doživljavamo kao nekakvu “uslugu” koju nam EA omogućava time što ne žele da naplate nešto što je bezobrazluk uopšte naplaćivati.
Najveća zvezda EA konferencije je svakako Star Wars Battlefront, posao poveren DICE ekipi koja je dobila nezahvalan zadatak da svoj Battlefield preobuče u ruho Star Wars serijala pa umesto običnih imamo Storm Troopere, umesto aviona imamo Xwing i Tie Fightere a umesto tenkova tu su AT-T. Naravno, gameplay prikaz je bio u potpunosti skriptovan sve zajedno sa perfektno tajmiranim situacijama, potezima i pokretima kako bi se stekao utisak pravog akcionog filma. Da me ne shvatite pogrešno, Battlefront će verovatno biti solidan naslov, ali se postavlja pitanje čemu uopšte prezentacija gameplay dela igre ako je sve to skriptovano do krajnjih granica.
Nimalo nije bolja situacija ni na Soni konferenciji. Pored glavnih igara koje su svi očekivali, dosta onih koje bi trebalo da popune prostor ugledale su svojih pet minuta. Na Soniju nam je doduše sa druge strane zasmetalo to što je još veći broj igara predstavljen samo putem logoa, kratke video sekvence koja čak ni nema veze sa engineom u kojem je urađena igra ili na osnovu jednostavne demonstracije mogućnosti igre. Nešto kao kada bi proizvođač automobila predstavio svoj novi model tako što bi pokazao njegovu levu gumu, logo firme koja je auto napravila i desno sedište.
No, najveći hit Soni konferencije je forsiranje toga kako će se neka igra ili sadržaj pojaviti PRVO na PlayStation 4 a potom i na drugim sistemima. I tako sa svakom parnom igrom koja je prikazana. Da li zaista igrači odluče da kupe neki sistem zato što će se nešto na njemu pojaviti malo brže nego što će na konkurentskom uređaju? Mada, kako kažu, da nema kupaca, ne bi se ni radilo.
