Spektakularni pad muzičkih igara (svuda sem u Japanu) opterećenih skupljanjem plastičnih instrumenata otvorio je vrata malim studijima koji su ovaj žanr iskoristili za eksperimentalniji gameplay od “udri tastere kad se poklope šarene sličice”. Najpopularnija među njima svakako je Audiosurf, igra koja generiše nivoe u zavisnosti od pesme koju pustite. Po sličnoj formuli je nastao Drive Any Track koji je krajem maja postao dostupan putem Steam Early Access.
Kao i Audiosurf, DAT počinje izborom pesme iz vaše kolekcije mp3 fajlova. Pošto ste procunjali po kolekciji i našli jednu od svojih omiljenih pesama (ili pesmu koju ste poslednji put slušali kao buntovni tinejdžer), sledi učitavanje i pred vama se pojavljuje neonski autoput. Igra vas obaveštava o težini staze ocenom od 1 do 5 kao i da li je neko pre vas već igrao ovu pesmu u kom slučaju će biti prikazani njihovi najbolji rezultati. Izaberete jedan od nekoliko fensi automobila, odbrojavanje 3-2-1 i kreće pesma. Neonski krajolik počinje da pulsira u ritmu muzike a autoput se uvija na sve strane kao rolerkouster.
Odabrana pesma na nekoliko načina utiče na stazu koju će igra generisati, ali najčešće očekujte da glasne i žestoke numere prave jednako brze i izuvijane staze. Prepreke i skakaonice na stazi se pojavljuju u ritmu, dok nagli prekidi generišu velike skokove. Ako muzika prelazi u krešendo, očekuju vas i dizorijentišuće spirale. Vaš autić se vrlo lagano snalazi po stazi i može da izvodi par vratolomija koje donose poene. Sam izbor vozila je čisto estetski, jer im se ne razlikuju performanse. Vaš glavni zadatak tokom vožnje, sem da ne izletite u ambis, je da se držite što bliže tzv. sync linija i time održavate množilac bodova. Naime, kada vozite tik uz prvu liniju ili ispred nje to znači da sve što se trenutno dešava na stazi je savršeno sinhronizovano sa muzikom, a samim tim je lakše ispratiti dešavanja. Pored ove brige potrebno je i dopunjavati nitro pogon skupljanjem posebnih markera na stazi.
Jedna simpatična sitnica je što se okruženje menja u zavisnosti od žanra pesme, pa će elektronske numere biti smeštene u futurističko okruženje dok gitarski rifovi znače industrijsko okruženje i mnogo plamenova. Trenutna verzija igre prepoznaje četiri muzička pravca – Rock, Dance, Urban i Classical, a developeri najavljuju proširenu bazu žanrova pre verzije 1.0 koja se očekuje do kraja godine. Algoritam po kom se generišu staze je poprilično dobar čak i u ovoj prvoj javno dostupno verziji igre, mada se dešavalo da lagane pesme prepoznaje kao znatno dinamičnije ili da posle velikih skokova nalepi prepreku koju je nemoguće izbeći. Nije se dešavalo često što je pohvalno, ali je ipak nešto što se nadamo da će biti ispeglano do finalne verzije.
Kao i slične igre koje koriste muziku iz igračeve lične kolekcije, DAT je zabavan onoliko koliko mu resursi dopuštaju. Igra i u ovoj ranoj fazi poseduje hipnotišuću privlačnost zbog koje ne trepćete dok se strmoglavo survavate niz neonske staze dok u savršenoj sinhronizaciji trešte drum’n’bass, punk ili drugi besni ritmovi. Arcade bliss koji će, nadamo se, postajati još bolji kako se bude bližio full izdanju.
Autor: Bojan Jovanović
Prvobitno objavljeno u PLAY! Zine 85