World Cyber Games se u Srbiji održavao davnih dana, pre deset godina pa sve negde do pre pet, šest … to je ujedno bio i najozbiljniji događaj ovog tipa u našoj zemlji a možda i u okruženju. Naredni test imaćemo već 11. oktobra, kada se u Beogradu održava svetski šampionat u Counter Strikeu, ali ovde ne govorim o tome da ćemo videti kako naši timovi stoje u poređenju sa strancima. Izuzev izvesnih svetlih tačaka u bilo kojoj od igara, stojimo jako loše. Više govorim o tome koliko smo mi spremni za eSports na nivou jednog sporta.
World Cyber Games u svoje vreme i neki drugi turniri sličnog tipa kasnije pokušali su da prikažu kako i kod nas ima potencijala i u tome su delimično uspeli. Ali sve to se događalo u periodu pre Twitcha, streaminga, YouTube “uticajnih”, castera, voditelja, živih prenosa i naravno milionskih iznosa za nagrade. Imali smo prilike da pre nekoliko meseci prenesemo vest o propasti turnira u Sloveniji a baš ovog vikenda bili smo gosti Road to BlizzCon evropskog finala u Češkoj. Poljska je već neko vreme “stecište” finalnih turnira u ESLu ili World of Tanksu, jednako kao i neke zapadne zemlje. Međutim, čini se da i dalje to nije to.
Sa jedne strane imate GamesCom u Kelnu u Nemačkoj gde se tokom svih dana sjati u proseku po 150.000 ljudi koji dolaze da prate video igre i za to plaćaju oko 15 evra kartu. Jasno je da se Road to BlizzCon sa tim ne može meriti, ali i dalje govorimo o takmičenju u Blizzard igrama, naslovima koje igraju milioni. Preko vikenda smo vam pokazali slike velikih redova ljudi koji čekaju da uđu u halu, ali je takav red postojao samo prvog dana, drugog znatno manje. Sa druge strane, u Kelnu sve vrvi od ljudi – ne možete da prođete od gužve, svi su maskirani, u kostimima …
Gledalište je tokom finalnih susreta bilo polu-puno, iako su se karte na internetu delile besplatno i sve se razgrabile u rekordnom roku. Valjda je lako uzeti kartu kada je džabe, pa makar i ne otišli na događaj na posletku. Mogli ste da napravite dobru fotografiju i da učinite da izgleda kao da je veliki broj ljudi u publici, ali kada ste uživo na licu mesta, shvatite koliko tu zapravo ima “lufta”. Blizzard se potrudio pa je obezbedio i dodatni sadržaj – farbanje lica, pravljenje sopstvene Hearhstone karte i cosplay fotografisanje. Na svakom od tih mesta nikada nij bilo više od 4-5 ljudi a za cosplay je bilo ukupno toliko takmičara, ne računajući kostime koje je obezbedio Blizzard.
Ovo nije nikakva kritika bilo koje od strana u ovoj priči – niti čeha niti Blizzarda niti igara … jednostavno, takva je situacija. Možda je i Twitch pomogao tome da ljudi ne žele da napuštaju svoje domove a možda je i potrebno realno sagledati i shvatiti da ideja gaming kulture još uvek nije u potpunosti sazrela “istočno od Rajha”. Sa tehničke strane i strane podrške novinarima i učesnicima Blizzard se maksimalno potrudio i sa te strane nema zamerke. Prag je bio centar eSports dešavanja ovog vikenda i najbolja moguća slika otišla je u svet. Ali je isto tako svima bilo jasno da je reakcija publike bila dosta mlaka. Ukoliko je bilo ko pratio prenos uživo, primetio je da je publika navijala ali više zbog toga što su ih zvanični voditelji na to podsećali i svojom euforijom na to forsirali, nego što bi oni zaista navijali.
Nakon turnira u delu određenom za to fanovi svih pobednika i finalista u Hearhstone i Heroes of the Storm mogli su da dobiju autogram tima za koji navijaju. Ja sam prošao tuda i isprva se zapanjio kada sam video njih sve zajedno kako sede i gledaju u prazno ili pričaju sa tek ponekim fanom. Da je ista takva situacija bila negde u zapadnoj Evropi, obezbeđenje bi moralo da formira tri kruga sigurnosti. Opet, ovo niti je kritika društva u Češkoj niti pohvala onome što rade na zapadu, jednostavna opservacija “stanja na terenu”.
U tom smislu, a videćemo da li će Counter Strike svetski šampionat nešto promeniti, čini se da je podizanje eSporta makar u ovom smislu u našoj zemlji još godinama daleko. No, možda je to i dobro, ko zna šta može da se dogodi za nekoliko godina!
