Kreće još jedan dan na E3 … iako je događaj zatvoren za publiku sa strane, već je namenjen samo “profesionalcima” u sferi razvoja video igara, redove za gledanje igara nećete izbeći. Možda sam prostor između štandova nije tako zagušen i nikada se ne može reći da je negde prevelika gužva, ukoliko želite da isprobate neku od novih video igara, spremite se da čekate poveći red. Nikada mi taj koncept nije bio najjasniji, ali očigledno tu ima nečega, čim to ljudi rade. Čekate po sat, dva, nekad i tri, da biste odigrali 15 minuta neke video igre.. I koliko takvih igara možete da stignete da odigrate tokom jednog dana? Dve, tri maksimalno. Da li je to zaista dovoljno da iznesete svoj sud o njoj? Da ne govorimo o nepreglednom redu koji se stvorio već na samom ulazu. Iako se prvog dana E3 otvara u podne, ljudi su već od 09 stajali da bi ušli i bili prvi na štandu omiljenog izdavača igara. Mada, ne znam ni šta sam drugo očekivao kad se nalazim u zemlji koja je izmislila čekanje u redovima za kojekakve gluposti.
Industrija video igara se ove godine maksimalno isprimala na virtuelnu realnost, kao što je to bio slučaj devedesetih. Taj koncept je tada fejlovao, nisam siguran da sada treba očekivati nešto više od njega. Svoje uređaje su predstavili pioniri – Oculus, ali i Sony sa Morfeusom, Microsoftov HoloLens, HTC, Samsung kao i veliki broj proizvođača dodataka za ove uređaje. Ja se iskreno nadam da je svaka od tih kompanija odradila dobro istraživanje tržišta i shvatila da VR nije baš pogodan za sve – nekima ne odgovara zbog vida, nekima stvara mučninu, nekima ne odgovara da uopšte drže bilo šta na glavi a neki ne vole da nisu svesni svog okruženja. I pored toga svega, verovatno najveća grupa onih koji neće voleti VR su igrači koji jednostavno ne žele da se pomeraju više nego što to čine sada. Jer, da hoće, išli bi na sport! Čak i pomeranje glave levo-desno je dovoljno da nakon nešto dužeg vremena postane napor onima koji su navikli da se ne pomeraju iz jedne poze i da im “rade” samo prstići na rukama.
Ritmičke igre su oko 2009-2010 godine doživele svoj vrhunac. Već 2012 oba proizvođača najvećih igara iz ovog žanra objavila su da prestaju sa razvojem novih nastavaka. A šta se događa 2015? Imamo nove nastavke! Rock Band lansira Rock Band 4 a Guitar Hero dobija “live”. I dok je Harmonix-EA igra ipak ostala donekle verna originalu, Activision je uradio nešto totalno neočekivano – igra više nema dobro poznata četiri instrumenta (ako računate mikrofon) već samo jedan – gitaru. Kažu, hteli su da je dovedu do savršenstva. Na taj način su u potpunosti ukinuli jednu stvar koja je bila jaka kod GH brenda – igranje sa društvom. Live je u potpunosti naslov posvećen solo igranju i igranju putem interneta gde se možete takmičiti sa drugim igračima širom sveta.
Call of Duty nastavlja da bude identična igra iz godine u godinu, ali iz godine u godinu i nastavlja da mlati mnogo para. Kako, verovatno nije jasno ni tvorcima. Izgleda da je koncept “ubaci sve šta ti padne napamet” ključni za uspeh, pošto i novi Black Ops 3 donosi kiborg-ljude, implante u mozgu koji kontrolišu sve što poželite a da je neki vid mašine, “silu” kojom glavni junak eliminiše protivnike i ko zna šta još sve ne. I onda, sve to umešate i ubacite u stalnu akciju na sve strane. Tu zasigurno niko ne zna na koga puca i zbog čega.
Industrija “figurica u igrama” koju je započeo Skylanders takođe ulazi u nešto što bi bio njen zenit i veoma brzo videćemo krah. Skylandersi su sada ojačani za vozila koja možete ubaciti u igru a koja se odvojeno od nje mogu koristiti kao autići za igranje. Disney je u Infinity 3.0 ubacio i Star Wars i Marvel likove pored svojih dobro poznatih junaka, a sličan koncept uskoro lansira i čuveni proizvođač kockica za sklapanje, LEGO. Naravno, pored osnovne igre roditelji svojoj deci mogu konstantno kupovati nove figurice, ali niko se neće lako opredeliti da kupuje figurice za više različitih igara niti toliki broj figura koliko ih proizvođači lansiraju. Ostaje da se vidi koji će od naslova prvi “posustati”.
