Electronic Entertainment Expo, skraćeno E3 je najvažniji događaj iz industrije video igara ikada. Nakon nekoliko godina pauze pre 5 do 6 godina, E3 se vratio jači nego ikad. E3 je ujedno i jedini događaj iz industrije AAA zabave koji je posvećen isključivo profesionalcima – tvorcima video igara, distributerima, novinarima i onima koji su na bilo koji način uključeni u gejming.
Jasno je da događaj ovakvog tipa mora biti održan u Americi, imajući u vidu da je najveći deo tvoraca video igara ovde, ali je odabir grada nešto što mi nikada neće biti jasno. Los Angeles je, verovatno za nekoliko dužina, najgori grad za snalaženje, posebno ukoliko ste turista. Grad je ogroman i sve što vam padne napamet nalazi se na sat vremena vožnje kolima od vas. Čak i ukoliko ste u hotelu pored Los Angeles Convention Centre, mesta gde se E3 održava, oko vas nema ničega osim poslovnih zgrada. Kako kažu sami žitelji grada anđela, ukoliko ne radite u centru, nema razloga da idete u centar.
Gradski prevoz, jednostavno rečeno, ne postoji. Metro ima tri linije, ali ih niko ne koristi, a i savet za strance je da izbegavaju jednu od linija. Gradski prevoz je postojeći ali namenjen skoro isključivo beskućnicima (bez želje da vređam ljude koje sudbina nije mazila) ali još važnije od toga – potrebno vam je između 30 i 40 stanica da dođete sa jedne na drugu lokaciju osim ako ne idete u lokalnu piljarnicu. Konačno, čak i ukoliko se odlučite da idete taksijem (koji makar ima klimu) a ne autobusom (koji ima neprijatne mirise i kalifornijsku vrućinu), gužvu na ulicama LA nećete izbeći, čak i ukoliko se isključite na autoput. Standardno trajanje putovanja od kuće do posla je u proseku između 1,5 do 2 sata u jednom smeru! Pa se posle žalite na gužve u Beogradu. Nije ni čudo što ljudi u Los Angelesu voze ogromne džipove sa gomilom prostora – jednostavno ih doživljavaju kao drugu kuću.
I kada sve to saberete, dođete do totalnog užasa za svakoga ko bi hteo da na pravi način isprati E3. Evo kako izgleda jedan tipični dan – Sat vremena vožnje do lokacije na kojoj je jedna press konferencija. Potom sat vremena vožnje do sledeće i pogađate, opet sat vremena vožnje do treće. I to sve taksijem. Makar imam vremena da sedim i pišem ovaj izveštaj dok vozač pokušava da se probije kroz gužvu. Ako ništa, koristim sve blagodeti Ubera, jeftinijeg načina prevoza gradom.
Pre nego što pređem na konkretnu i prvu konferenciju, da odgovorim onima koji su me to pitali – da, sve je ogromno u Americi. Ljudi su debeli, porcije su ogromne, standardna čaša limunade je pola litre a bez kilo mesa na tanjiru svi će vas gledati čudno.
Prva konferencija koju sam posetio – Bethesda u dobro poznatom Dolby teatru-bioskopu, mestu gde se svake godine dodeljuje najprestižnija filmska nagrada – Oskar. Verujte mi, na televiziji sve deluje impoznatnije nego što je uživo. Dok nisam shvatio da je to mesto dodele oskara, mislio sam da je samo još jedno lepo sređeno pozorište.
A na Betezdi – svetleće narukvice koje smo svi dobili na sedištima. Šta rade? Menjaju boju u skladu sa odlukom onog ko ih kontroliše (neki retko smoreni lik). Narukvice skakuću u ritmu, menjaju boju a čemu služe? Ničemu! Zapravo smo na izlazu morali da ih vratimo a već posle 10 minuta konferencije niko ih više nije ni konstatovao.
A na konferenciji smo imali prilike da vidimo svašta nešto … ili … možda ne baš. Prikazani DOOM pokušava da se poigra sa emocijama oldschool igrača i da pridobije neke nove. Nostalgičare dobro poznatim oružjima, protivnicima i drugim prepoznatljivim momentima, a novu klinčadiju prilično brutalnim egzekucijama demona iz pakla. Naravno, kada Hatred radi nešto dosta “humanije” ali sa ljudima, to je katastrofa. Kada glavni junak DOOMa motornom testerom lagano seče demona na pola ili mu otkine nogu pa mu njome razbije lobanju, to je onda skroz kul. Akcija je, da se ne lažemo, solidna, ali demo izgleda tako skriptovano da jednostavno ne mogu da ocenim. Ukoliko bude prilike da isprobam na E3, javiću utiske. U svakom slučaju, veliko je pitanje da li će se DOOM uopšte primiti među igračima, a kamoli da li će igrati multiplayer ili čak kreirati mape putem editora koje je Bethesda predstavila.
Battlecry je verovatno najgluplja igra koju sam imao prilike da pogledam u proteklih mesec dana. Loša mehanika, loša grafika, gameplay osećaj koji skoro ne postoji i pokušaj kopiranja odnosno spajanja naslova poput Team Fortress i tipičnog azijskog MMO u jedno timsko makljanje nisu nešto što daje nadu da će igra uspeti. Tome u prilog ide i blaga reakcija publike, ista kao i kada je prestavljena nova ekspanzija za The Elder Scrolls i verzija igre za konzole.
Nagrada za “Vaporware godine” u ovom trenutku ide u šake The Elder Scrolls Legends, kartaške strategije po uzoru na Hearthstone ali u The Elders Scrolls svetu iz koje smo videli jedva nešto više od logoa. Nismo ni morali.
Stepenicu iznad je Dishonored 2 u kojem smo videli dobar video materijal u trajanju od 3-4 minuta, bez šale dosta dobar trejler, ali to je to. I on nam je otkrio da je će u drugom delu igre pored muškog lika iz keca igrači moći da upravljaju i ženskim likom, Emili.
I onda, konačno – Fallout 4. Naravno, najduže ovacije, naravno, najveće izjave, naravno, najveći hvalospevi onoga što je dizajnerski tim uspeo da uradi u proteklom periodu a kako kažu, na Fallout 4 su krenuli da rade odmah nakon izdavanja trojke, odnosno 2009 godine. Teško mi je da kažem bilo šta loše o igri u ovom trenutku – sve deluje dosta dobro, makar u okviru prezentacije koju smo imali prilike da vidimo. Kreiranje lika, akcija, borbe, nadograđivanje lika pa čak i građenje sopstvenog skloništa odnosno kuće.
Fallout prati i Fallout Shelter, “sestrinska” aplikacija za tablete koja služi kao svojevrsni promo Fallout 4 i koju već danas možete besplatno da preuzmete sa interneta. Kažu tvorci, hteli su da naprave igru koju bi svako želeo da odigra. Ali isto tako navodno nije pay to win. Ali možete da kupujete pakete loota ukoliko želite. Aha. Da li će biti potrebni za napredovanje, videćemo.
I tako, na Betezda konferenciji smo videli svašta, ali zapravo nismo ni videli ništa., izuzev Fallout 4. Stiče se utisak da su sve drugo bili “fileri” odnosno popunjivači prostora i vremena kako novinari ne bi prisustvovali konferenciji od 20 minuta posvećene F4. Ne mogu da kažem, oko četvrtog Fallouta smo saznali zaista dosta toga, kao i da će se pojaviti ranije nego što smo mislili – 10. novembra ove godine, a ako bude prilike da isprobam igru na E3, javljam utiske iz prve ruke.
Sutra imamo još nekoliko konferencija, videćemo kako će one proći i da li će biti iole zanimljivije nego Betezdina. Mada, na kraju smo dobili tri simpatične figurice na poklon, to je kul, ne mogu da kažem da nisu ispali gotivni, na svojoj prvoj E3 konferenciji nikada.
