Straža na Rajni, poslednja Hitlerova ofanziva na zapadnom frontu kroz ardenske šume poznatija pod imenom The Battle of the Bulge. Ova bitka definitivno je najbolji prikaz dve frakcije koje nam donosi multiplejer stand-alone ekspanzija The Western Front Armies za strategiju u realnom vremenu, Company of Heroes 2.
S jedne strane je Oberkommando West, vrhovna nemačka komanda za Zapad koja se oslanja na mobilnost mehanizovanih i motorizovanih jedinica, a sa druge Amerikanci sa svojom dobro poznatom i prilagodljivom pešadijom za sve terene i uslove. Relic je nastavio u svom maniru asimetrije, pa se „zapadni Nemci“ i Ameri razlikuju kao nebo i zemlja.
Oberkommando West je frakcija čija glavna snaga je oklop. Kad kažemo oklop mislimo na tenkove, a kad kažemo tenkovi mislimo na kraljevskog Tigra, jurišnog Tigra, Pantera i njihovu braću. Nedostatak mogućnosti da obezbedite kontrolne tačke koje daju dodatnu municiju i gorivo je loša strana OKW-a ali će vas naterati da vodite Blitzkrieg u pokušaju rane dominacije nad mapom. Valja napomenuti da ova frakcija ne počinje sa standardnom HQ zgradom koju apgrejdujete već sa kamionom za snabdevanje koji rasklopljen pruža odličnu bazu za koncentrisanje snaga kao i mesto odakle možete početi da regrutujete jedinice. Vrlo jednostavan ali efektan način da se prikaže mobilnost nemačkih trupa iz tog perioda, kao i njihova specijalnost u ostvarivanju lokalne superiornosti. U slučaju da se nađete u situaciji da morate da napustite određenu lokaciju – kamion možete sklopiti i preseliti ga na drugo mesto.
Američke trupe nemaju snagu koncentrisanog udara teškim tenkovima ali je nadomešćuju vrlo fleksibilnom pešadijom. Oslanjanje na prašinare mnogo podseća na Ruse iz originalnog CoH-a 2, s tim što snagu u veličini jedinica i defanzivni fokus ruske pešadije Amerikanci nadoknađuju većom mobilnošću i sposobnošću adaptacije. Američka pešadija ima mogućnost da u bazi zameni naoružanje, pa ako vas protivnik pritiska tenkovima i mehanizacijom puške možete zameniti bazukama i pokazati im šta ubrzani, šiljati komad metala radi zadnjem oklopu. U lonac ubacite padobrance koji mogu da skoče na bilo koji deo mape, Sherman tenkove koji za razliku od nemačkih mogu da pucaju u pokretu i sposobnost masovne proizvodnje pešadije (koja je puno puta jeftinija od nemačke) i dobijate dobro uokvirenu frakciju.
Company of Heroes 2: The Western Front Armies je, kako je već napomenuto, multiplejer stand-alone ekspanzija za osnovnu igru. Ako ne posedujete vanila CoH 2, s njom možete igrati protiv drugih igrača ali ste ograničeni na izbor frakcija, kao i na mape koje ova ekspanzija nudi. Zanimljivo je da iako niste u mogućnost da kreirate igre na mapama koje su rezervisane za vanilu – ipak možete upasti u partiju koja se odvija u stepama Rusije ili ravnici Poljske. Takođe, dolazi do istorijski komičnih ali interesantnih okršaja koji će snagu vaših GI trupa odmeriti sa sovjetskom Stavkom.
Grafika i vizuelni efekti su fantastični, što je i očekivano od igara iz Company of Heroes serijala. Simpatičan i gotovo idiličan krajolik možete raznositi u paramparčad, vojnici se tresu od hladnoće kad ih ostavite isuviše dugo nepokretne na mapama sa snegom, a posebna poslastica je gledati ih kako beže pod artiljerskom vatrom. Dovoljno zumirajte i videćete da je Relic toliko obraćao pažnju na detalje da se vidi i iris u očima svakog vojnika. Daje dodatnu notu čuvenoj replici iz Diznijevog crtanog filma “Ne pucaj dok im ne vidiš beonjače!”, zar ne?
Ipak, kao ni bilo koja druga igra tako ni Company of Heroes 2: The Western Front Armies nije bez mana. Kamera je postavljena isuviše blizu, pa bespotrebno ograničava preglednost u blizini trenutnog bojnog polja, pa ćete se uhvatiti da vrlo često zagledate mini mapu u potrazi za zelenim i crvenim tačkicama. Rekao bih “Da, da vidim tačkice.” ali još jedan pun iz crtanog filma bio bi previše. Najveći problem koji smo primetili je odustvo podrške za jednog igrača izuzev šturog tutorijala, pa ćete SWOT analizu svoje frakcije raditi živo, na terenu protiv ljudskih protivnika. To i ne bi bio toliki problem da ne naleže na treću i poslednju zamerku koju imamo na tWFA – partije, imamo utisak, se odlučuju u prvih nekoliko minuta. Ako se loše otvorite, dobar protivnik će vas daviti kao zmija žabu i ako ne napravi kardninalnu grešku nećete imati prostora da na sredini ili kraju partije popravite greške učinjene na početku. Strma linija učenja i “prebrze” partije kombinovane u često bolno i ponižavajuće iskustvo definitivno će odbiti novajlije od ovog, inače solidnog serijala.
Autor: Petar Vojinović
