PlayStation C.A.M.P je vrlo interesantna inicijativa Sonijeve japanske divizije koja je do sada bila odgovorna pre svega za neke od zaista inovativnih igara sa vernom i privrženom publikom, a onda i za par komercijalno uspešnih. Kao najbolje primere i jednog i drugog gore nevedenog verovatno bi mogli da izdvojima Echochrome iz 2008-e i Tokyo Jungle iz prošle godine. Ako kojim slučajem niste upoznati kako ovaj program funkcioniše, Sony je osmislio interesantan način da u game development uključi ljude sa kreativnim idejama koji i nemaju znanje i iskustvo razvoja video igara. Program funkcioniše tako što gaming entuzijaste sa interesantnim idejama za igru svoju viziju prezentuju Soniju a onda ukoliko se to dopadne odgovornim ljudima, Sony angažuje neki od svojih timova da rade na toj ideji.
Sada je pred nama poslednji projekat koji je proizašao iz ovog programa, igra Rain.
Rain je zasnovan na vrlo jednostavnoj i interesantnoj ideji. Postavka vam je objašnjena uz pomoć apstraktnih slika u vrlo kratkom uvodu. Naš glavni junak – dečak, pokušava da sustigne devojčicu koja beži od čudovišta. Oni su uvučeni u svetu nalik noćnoj mori u kome su njih dvoje kao i čodovišta nevidljivi. Jedini način na koji je bilo koja stvorenja moguće videti u ovom čudnom, mračnom i odasve kišovitom svetu je dok se njihove siluete oslikavaju na kiši. Nađete li se na bilo kom mestu gde se iznad vas ne nalazi otvoreno nebo, vaš lik će biti potpuno nevidljiv a njegovu poziciju će jedno kratko vreme jedino odavati tragovi njegovih stopala.
Igra je u suštini bazirana na kratkim sekcijama u kojima je na vama da nadmudrite čudovišta, pre svega koristeći okruženja i nevidljivost. Kontrole u igri su svedene na apsolutni minimum. Dečakom upravljate levim analognim stick-om. Osim ovoga tu su i dugme za skok, trčanje i interakciju. I to je sve. Kameru ne kontrolišete vi već je ona fiksirana na jednu poziciji. Igra zato ima onaj utisak prelaska sa jedog ekrana na drugi što rešavanju zagonetki daje definišući ton. Gore navedene mogućnosti, iako možda u duhu video igara zvuče kao i ne baš malo, zapravo su više nego bazične u ovoj igri. Rain nije platforma u kojoj ćete koristit skok i brzo trčanje već suštinski puzzle igra sa „akcionim“ delom svedenim da apsolutni minimum.
Glavne stvari na koje se Rain oslanja su atmosfera, interesantan svet, zanimljiva gameplay mehanika sa nevidljivim likom a pre svega bi rekli melanholični osećaj koji igra pokušava da prenese. Kreatori ističu kako im je polazna osnova bila bespomoćnost i strah od čudovišta kod male dece kao i odnos dečaka i devojčice. Od jednog trenutka u igri, kada je dečak konačno sustigne, njih dvoje rade zajedno na rešavanju zagonetki. Čudovišta, bez obzira da li manja kao na početku igre ili veća su uvek podjednako smrtonosna i osim uz pomoć okruženja, dečak i devjčica su apsolutno nemoćni ukoliko ih ona spaze. Nešto kasnije u igri se pojavljuju u prijateljski nastrojena stvorenja koja će sam pomagati u vidu zaklona. Dijalog u igri ne postoji i odnos između junaka je prepušten igračevoj mašti.
Sve u svemu, igra toliko toga ima sličnog ICO-om, Sonijevim kultnim PS2 naslovom, da je u startu jednostavno nemoguće izbeći onaj “ICO na kiši” utisak. Kreatori i sami navode da su odrasli uz iste igre među kojima je svakako i ICO. Postavka je tu. Dovoljno toga je unikatno da se igra ne svrsta u kategoriju čiste kopije. A hoće li Rain sve ukupno uspeti da zasija kao što je to svojevremeno uradio ICO, pročitajte uskoro u našem opisu u PLAY!-u.
Autor: Bojan Jovanović
