Čekali smo više od šest godina za peti deo Dead or Alive serijala (makar u svojoj osnovnoj formi) ali čekanje se isplatilo – poznati serijal tabanja sa heroinama od kojih niti jedna nema grudi manje od “četvorke”, konačno je pred nama. Ujedno, ovo predstavlja prvu multiplatformsku DOA igru nakon Dead or Alive 2 (izdatog za Dreamcast i PlayStation 2). Podsetimo, od Dead or Alive 3, serijal je bio ekskluziva Microsoft-ovih konzola Xbox i Xbox 360.
Nakon što prođete dobro poznati meni urađen totalno u japanskom fazonu, pred vama su četiri glavna moda – Story, koji prati Dead or Alive priču, Fightning, gde su 1na1 i time attack borbe u više igrača, online, što samo po sebi govori o čemu se radi i “Extras”. Trening mod donosi veći broj noviteta u odnosu na prethodnike a posebna pažnja posvećena je interesantnoj online opciji u kojoj igrači mogu da organizuju turnir za do 16 takmičara, pritom omogućavajući drugima da gledaju borbe i komentarišu ih. Tu je i “Online Dojo” za vežbanje sa saborcima dok ne dođe vaše vreme za tuču. U Extras modu moguće je postaviti borbu dva kompjuterski vođena lika i analizirati udarce, posmatrati snimke sopstvenih mečeva ili “hvatati” screenshotove zanimljivih situacija, iz bilo kog ugla, posredstvom potpuno kontrolabilne kamere.
Priča predstavlja najveću gomilu nepovezanih činjenica, smešnih situacija, grotesknih dijaloga, prejadne glume i stupidnih situacija koju smo imali prilike da vidimo u skorijem periodu. Najlakše bi se mogla opisati kao rad sedmogodišnjeg dečaka koji se prima na akcione filmove devedesetih – “I onda glavni junak uđe u bar i tamo je zgodna devojka i on njoj kaže “šta ćeš ti ovde?” a ona uzvrati “sad ćeš da vidiš” i onda bum, bum, pau, pau, tras, tras i oni se biju i onda on nju pobedi! I onda nakon toga igra bilijar i udari belu kuglu ali je udari tako da ona odleti sa stola i pre nego što je pala na pod uhvati je drugi lik, zli Reks i on njemu kaže “izgubio si nešto?” i onda se oni opet tuku i onda tš, tš, tš i ovaj udari njega i ovaj njega obori i onda padnu na drugu platformu a ono sve oko njih bš bš bum eksplodira i onda ovaj ustane i udari ga nogom u glavu i ovaj padne i onda je ovaj prvi pobedio!”. E, tako izgleda priča Dead or Alive. Ne samo da je toliko suluda, već konstantno skače sa teme na temu. Ali ako se potrudimo, ide nekako ovako – dve godine nakon događaja u DoA4, DOATEC je uništen i Helena Daglas hoće da iznova izgradi kompaniju ali sa dobrim namerama. Helena je potom rasformirala biotehnološku diviziju DOATEC-a, zaustavila projekte Alfa, Ipsilon i Omega, otpustila celu ekipu oko Viktora Donovana i najavila da želi da održi novi Dead or Alive 5 turnir kako bi svetu pokazala nove principe poslovanja DOATEC-a. Druga glavna priča bazira se na potrazi za Alfa-152 klonom, napravljenom po uzoru na Kasumi. Likovi iz obe priče s vremena na vreme će se susresti, ali nemojte da vas to iznenadi, iovako ništa nećete razumeti.
Borbe su, logično, jako slične onima iz prethodnih igara, posebno Dead or Alive 4, gde se glavnina udaraca i uopšte taktika igranja bazira na “kamen, papir, makaze” igri – normalni udarci su “jači” od bacanja, bacanja su jača od držanja a držanja su pak jača od udaraca. Svaki od kontranapada na neki od ovih udaraca dovodi do veće količine nanete štete. Interesantno je da su zadržane tag borbe, odnosno ispomoć saigrača a novitet su znatno naprednije borbene arene koje su interaktivnije i poseduju više “opasnih zona”, mesta u kojima igraču možete naneti više štete ili ga baciti na drugi deo borilišta. Upravo tokom ovog bacanja postoji i “quick time” događaj u kojem igrač u poslednjem trenutku može da se uhvati za borilište pre nego što padne na niži nivo, čime se otvaraju nove mogućnosti za još načinjene štete. Novitet u igri su “power blow” udarci koje lik može da aktivira kada ima manje od 50% zdravlja. Ovi udarci bacaju protivnika jako daleko, potencijalno upravo u “opasnu zonu” gde mu se može naneti još štete. “Critical” sistem u Dead or Alive 5 podrazumeva “ošamućivanje” (likovi nakon serije udaraca ne mogu da blokiraju ali mogu da drže) tu je kritikal kombo odnosno vezani udarci dok je lik ošamućen kao i “critical burst”, udarac koji sledi posle komboa i koji od protivnika stvara nepomičnu lutku koja se ne brani ni na koji način.
Što se tiče grafike, tu možemo izneti samo veliku pohvalu ekipi Team Ninja. Cela igra izgleda sjajno, a posebno likovi, urađeni najdetaljnije moguće, čini se i najviše što trenutne generacije konzola mogu da dozvole. Animacija je fluidna, pokreti i potezi takođe, kao i okruženje. Interesantno je istaći i da za razliku od prethodnih igara, ovoga puta se likovi tokom borbe znoje, što im se vidi na licima, a prisutno je i prljanje kostima u kojima se biju u skladu sa time koliko su puta bili na zemlji. Da ne zaboravimo grudi omiljenih nam devojka, ne samo da postoji specifična fizika za grudi u skladu sa tipom kostima u kojem su, već isti ti kostimi imaju i polutransparentnost. Prvi DLC za igru koji donosi kupaće kostime za naše glavne junakinje već se pojavio i besplatan je, tako da ne znamo šta čekate.
Dead or Alive poseduje 19 likova iz Dead or Alive serijala, koji su odveć poznati – Kasumi, Ayane, Hayate, Ryu, Helena, Zack, Kokoro, Hitomi, Bass, Tina i mnogi drugi. Što se tiče promena, Leon i Ein više nisu članovi ekipe već su zamenjeni sa dva nova lika. Rig, Taekwondo majstor radi na naftnoj bušotini na kojoj je i Bass, i borbenim stilom, logično, najviše podseća na Hoarenga iz Tekken serijala. Drugi novi lik je Mila, španska MMA fajterka koja radi kao konobarica u lokalu u Americi. Likovi koji se mogu otključati su Gen Fu i Alpha-152 a posebno interesantno je to da postoje i tri dodatna lika i to iz Virtua Fighter serijala – Akira Yuki, Sarah Bryant i Pai Chan. Oni se pojavljuju tokom singleplayer kampanje, kao i Murumasa, Hayabusin prijatelj iz Ninja Gaiden serijala. Inače, svi likovi koje je moguće otključati kao i Christie i Lisa, jedini su karakteri koji ne poseduju svoje priče unutar singleplayer segmenta.
Nakon što smo odigrali bolne misije za jednog igrača, prionuli smo na ono u čemu je DOA najbolji – direktnom tabanju 1na1. I ono što je sigurno – Dead or Alive nije razočarao. Borbe su baš onakve kakvim smo ih očekivali i dok se okrenete – eto ranih jutarnjih sati u redakciji uz bolne palčeve. Jedini problem je što pored vizuelnih promena i nekoliko sitnih po pitanju borbi, kada pogledate, imate skoro potpuno identično iskustvo igranja kao kada u ruke uzmete Dead or Alive 4, igru staru više od šest godina. To je nešto što se zasigurno neće dopasti svima. Sa druge strane, nije da imate baš preveliki izbor u segmentu baš dobrih tabačina ovog tipa, a i nije da Dead or Alive 5 loš, samo nemojte da očekujete čudo.
Autor: Stefan Starović
PLAY! Zine 56 – NOVEMBAR/DECEMBAR 2012
