Virutelna realnost je nešto o čemu se sve više priča kao o novoj i revolucionarnoj tehnologiji koja će osvojiti svet. Ideja da možete da uronite u izmišljene svetove ili daleke lokacije i da ih doživite je svakako vrlo primamljiva a polako se bliži trenutak kada će VR biti dostupan najširem krugu korisnika jer se prvi setovi za ovu namenu očekuju na tržištu tokom prve polovine ove godine. Ali da biste doživeli VR na pravi način će vam trebati i poprilično jak računar pa smo odlučili da napravimo mali vodič za sastavljanje jedne takve konfiguracije, ali naravno prilagođene srpskim uslovima, dakle da je što jeftinije a ipak funkcionalno.
Mali uvod o virtuelnoj realnosti
San da se čovek može potpuno izgubiti u doživljaju nekog dalekog ili pak izmišljenog mesta postoji već odavno samo je bilo pitanje kako se taj doživljaj može dočarati. Prvi računari su takve stvari opisivali tekstom, zatim se pojavila kompjuterska grafika, prvo jako jednostavna a vremenom sve bolja i bolja. I uglavnom su se ti prikazi do čula kome ljudi najviše veruju, a to su najčešće oči, prenosili preko ekrana ove ili one vrste, ove ili one rezolucije ili broja boja koje prikazuju. I onda se neko, tamo početkom 90ih godina prošlog veka setio da napravi kacigu za virtuelnu realnost – ideja je bila da se odseku sva druga čula i da čovek vizuelno vidi samo sliku sa računara čime bi se odvojio od realnosti i ušao u novu dimenziju, tada i nazvanu virtuelna realnost. Međutim pored činjenice da su vam oči bile jako blizu ekranu sam doživljaj se nije značajno promenio iako je revolucija već bila najavljena. Prosto niste imali utisak da ste „tamo negde“, već samo da i dalje gledate u ekran. Činilo se da je VR otišla na đubrište istorije.
Obrt se dešava 2012. godine kada na scenu stupa mala kompanija sastavljena od dvoje ljudi i nudi „novu“ kacigu za virtuelnu realnost putem skupljanja novca za izradu prototipa na tada rastućoj crowdfunding platformi Kickstarter – kompanija se zove Oculus VR, a njihov najavljeni proizvod Oculus Rift. I u kampanji u kojoj su tražili $250.000 uspevaju da skupe skoro deset puta više, pri čemu su obećali svima koji su dali $300 ili više da će dobiti prototip novog VR uređaja. Kasnije je njihov potencijal prepoznao i veliki Facebook i kupio kompaniju za neverovatne 2 milijarde američkih dolara 2014. godine, a njihov uspeh je podstakao i razvoj sijaset drugih VR headsetova od strane velikih igrača kao što su Sony, HTV/Valve, Starbreeze i drugi. Pritom jesmo li napomenuli da se Oculus Rift još uvek nije ni pojavio u prodaji, tj da će se pojaviti tek u martu ove godine?
Čekajte, ali zašto nešto što nije uspelo pre 25 godina sada treba da donese revoluciju? Naravno rezolucije ekrana i mogućnosti računara u domenu prikaza grafike su dobrano napredovale prethodnih decenija, ali to zapravo nije suštinski razlog, razlog i jeste u tome šta je Oculus inovativno doneo, a to su dve ključne stvari – povećanje vidnog polja i uvođenje stereoskopskog vida. Prva stvar je vrlo bitna jer su originalne VR kacige imale samo ograničene ekrane i vidno polje je bilo relativno limitirano, sve oko samog ekrana je bilo potpuno crno za korisnika. Oculus je taj problem rešio uvođenjem specijalnih sočiva koja su ugrađena u uređaj i koje vam daju mogućnost da imate vidno polje od preko 110° čime se osećate da ste mnogo više uključeni i virtuelni svet. Stereoskopski vid je nešto što je većini nepoznato kao termin, ali se suštinski svodi na činjenicu da ljudi korišćenjem oba oka percepiraju osećaj dubine, koliko su predmeti udaljeni od njih. Od 2008. godine se ova tehnika masovno koristi u 3D bioskopima gde se putem specijalnih naočara naše oči „zavaravaju“ i stvara se lažni osećaj dubine koji nas više unosi na filmsko platno. S druge strane u virtuelnoj realnosti nema potrebe za varkom, slika se svakako generiše na računaru u realnom vremenu, pa je da bi se naše oči zavarale dovoljno da računar iscrta dve slike u kojima su objekti adekvatno pomereni u stranu kako bismo dobili osećaj njihove dubine u prostoru. Zato svi koji su probali čak i prvi Oculus Development Kit uređaj, koji je realno imao jako lošu rezoluciju ekrana, ostali pod utiskom kako su se zaista našli u nekom izmišljenom svetu.
Na kraju ne treba zaboraviti ni doprinos mobilnih telefona razvoju virtuelne realnosti. S jedne strane na tržištu su se već pojavili uređaji kao što je Samsung Galaxy VR koji je urađen u saradnji sa Oculusom a koji omogućava da vaš mobilni telefon pretvorite u VR platformu. Ali je suština upravo u ekranu – za potrebe mobilnih telefona pre svega su proizvođači razvili ekrane minijaturnih dimenzija a velikih rezolucija, upravo onakve kakve su potrebni i za virtuelnu realnost. Budimo realni – niko ne bi uložio novac u razvoj ekrana za nešto što može ali i ne mora da uspe, dok su s druge strane najnoviji mobilni telefoni garantovani generatori profita.
Dobro i kakav mi dakle računar treba za tu virtuelnu realnost?
Oculus je nedavno kada je objavio i datum lansiranja Rift uređaja najavio i hardverske specifikacije koje glase ovako:
Grafička kartica: NVIDIA GTX 970 / AMD R9 290 ekvivalent ili bolje
Procesor: Intel i5-4590 ekvivalent ili bolje
Memorija: 8GB ili više RAM
HDMI: 1.3 video izlaz
USB Portovi: 3x USB 3.0 port plus 1x USB 2.0 port
Operativni sistem: Windows 7 SP1 64 bit ili noviji
Uopšteno gledano ovo zaista deluje kao „zver“ od mašine na papiru i mnogi su se zapitali pa da li to baš mora tako da bude? Nažalost odgovor na ovo pitanje leži u prethodnom delu teksta, pre svega u činjenici da računar mora iscrtavati dve potpuno odvojene slike i to u kombinovanoj rezoluciji od 2160×1200 piksela ali i sa učestalošću osvežavanja od 90Hz, odnosno slika se mora iscrtavati bar 90 puta u sekundi kako bi sve teklo glatko i kako čoveku ne bi bilo muka dok to gleda. U nekim prvim razvojnim verzijama je zaista bilo neophodno privići se na ograničenja uređaja po pitanju učestalosti osvežavanja ekrana. Kada sve to uključimo u jednačinu jasno je zašto je neophodan ovako jak hardver, s tim da je Oculus najavio da se hardverske specifikacije neće menjati tokom trajanja životnog ciklusa proizvoda. Kako će to uspeti da izvedu u svetlu stalnog pojavljivanja novijeg i zahtevnijeg softvera još uvek nije jasno ali zasad tako stoji u njihovim najavama. Takođe iako je ovo specifikacija za samo jedan VR headset koji će se pojaviti u narednom periodu pretpostavljamo da ni drugi neće biti ništa manje hardverski zahtevni, ako ne i više, pa ovo tretiramo kao minimum za ugodnu virtuelnu realnost.
Kako smo sastavili sistem i odredili cene komponenti?
Specifikacije su već date tako da smo se potrudili da samo ispunimo zahteve komponentama koje se mogu naći što povoljnije na našem tržištu a da ipak ispunjavaju zadate funkcije. Takođe treba napomenuti i da smo pretragu vršili koristeći najpopularnije sajtove za upoređivanje cena ali i male oglase. Naime na malim oglasima u poslednje vreme možete naći veliki broj novih komponenti po značajno nižim cenama od onih u prodavnici, pogotovu ako se radi o procesorima i grafičkim karticama visokih performansi, što naša uporedna analiza i pokazuje. Zašto je to tako nije na nama da cenimo, već je ova analiza samo kao insturument za potencijalne kupce kako da razmišljaju prilikom kupovine. Krenimo redom po spisku!
Grafička kartica
Ovo je jedno od osnovnih pitanja i rivalstava u svetu računara danas, uzeti AMD (Ati) ili Nvidia grafičku karticu. Oculus je dao konkretne modele oba proizvođača uz ogradu da je na AMD strani trenutno ekvivalent Radeon R9 390 pa smo se vodili osnovnim parametrom a to je cena. Uvidom u ponude dolazimo do činjenice da se GTX 970 sa 4GB video memorije može naći nešto povoljnije pa izbor pada na ovu grafičku karticu i to model Gigabyte GV-N970IXOC-4GD. Ova kartica je manjeg formata pa je samim tim i bolja za kućište nešto manjih dimenzija kakvo smo i odabrali, a moramo priznati da je na ruku Nvidia pulenu išlo i to što je dosta manje zahtevan po pitanju potrošnje struje pa smo mogli da idemo i malo konzervativnije sa snagom napajanja. U slučaju da se ipak opredelite za AMD varijantu cenovno ste skoro pa na istom, ali računajte na nešto veće kućište jer su R9 390 kartice zaista povelike, kao i na bolje napajanje, što je dodatni trošak.
Procesor
Ok, ovde zaista nema šta da se kaže, naveli su i konkretan model. Intel i5-4590 pripada četvrtoj generaciji Intel i procesora a interesantno je da će kada Oculus Rift bude izašao na tržište napuniti cele dve godine, što je u IT svetu već matoro. Ipak ovo je proveren model, a korišćenje novije generacije bi povuklo i novije ploče, DDR4 RAM memoriju i svašta nešto što je još uvek papreno skupo, tako da i ako želite nešto bolje preporučujemo neki od i7 modela iz iste generacije. Mada će vam ovaj četvorojezgarni procesor koji radi na 3.3GHz (3.7GHz turbo frekvencija) verovatno završiti sve poslove.
Matična ploča
Ovde se naravno uvek lome koplja i oko čipseta i oko proizvođača i oko novca koji treba izdvojiti. Mi smo se najviše vodili ovom poslednjom stavkom, ali i jednom bitnom informacijom iz spiska koji je dao Oculus: mora imati bar tri USB 3.0 porta. Izbor je dakle pao na GA-H81M-S2H, ovo je prosto bila najjeftinija ploča koja nam se uklapala u ovu specifikaciju jer ima 4 USB 3.0 porta, sa mogućnošću dodavanja još 2 preko konektora na prednjoj strani kućišta. Naravno postoje i bolji i skuplji modeli i na svakome je da odabere ono što mu se sviđa, a mi smo se pre svega vodili računicom tankog novčanika i ispunjavanja zahteva, ne overklokingom, specijalnim zvučnim ili mrežnim karticama, mogućnostima uparivanja više grafičkih kartica i slično, to sve ostavljamo za skuplje računare.
Memorija
Opet relativno jednostavan zahtev, opredelili smo se za Kingston HyperX Fury module od po 4GB, naravno dva komada oznake HX316C10FB/4. Radi se o DDR3 memoriji koja radi na 1600 MHz, dakle nikakav overkloking, CL10 tajminga. Jednostavan model koji pre svega vodi računa o budžetu. Bitna opaska je da smo odabrali matičnu ploču sa samo dva memorijska slota pa ukoliko mislite da će vam trebati više memorije bolje odmah uzeti 2x8GB. Svakako ne predlažemo korišćenje samo jednog modula od 8GB jer tada računar neće koristiti dual channel mogućnosti tako da je uvek bolje imati uparene module.
Napajanje
I ovde idemo sa minimalnim specifikacijama a opredelili smo se za Chieftec model snage 500W oznake GPS-500A8. Napajanje je poznatog proizvođača, poprilično pristupačno a snagom sasvim dovoljno za komponente koje smo odabrali. Treba naglasiti da VR headset ne iziskuje nikakve dodatne zahteve po pitanju napajanja jer ima svoj zaseban ispravljač.
Kućište
Izbor kućišta nije od ključne važnosti jer nijedna od ovih komponenti ne pravi previše toplote, ali je opet bolje uzeti nekog od renomiranih proizvođača zbog lakoće manipulacije komponentama kao i generalno doborog protoka vazduha. Ono što smo mi još stavili kao uslov jeste da kućište mora imati na prednjem panelu USB 3.0 portove. Svi prethodni VR headsetovi koje smo probali imaju kablove koji se povezuju na računar i često je dobro da možete bar neke od njih da povežete napred kako se ne bi zavlačili stalno iza računara, ali i kako bi vam ostalo malo više dužine samog kabla što će omogućiti komotan rad. Izbor je pao, opet uzimajući u obzir i budžet, na Thermaltake Commander MS-II.
Hard disk
Ovo zapravo uopšte i ne mora biti stavka jer možda imate disk od starog računara, možda hoćete neki od brzih SSD uređaja za operativni sistem, ali smo prosto stavili i ovu stavku čisto da je imate u vidu u celokupnoj konfiguraciji. Opredelili smo se za relativno standardni model iz WD Blue serije kapaciteta 2TB jer cenimo da će bar toliko biti neophodno da biste postavili sve svoje virtuelne svetove.
Evo šuška…al će se nabrojiš!
Kao što možete videti iz priložene tabele u ovom trenutku virtuelna realnost nije nimalo jeftin sport a svemu ovome treba dodati još poneku stvarčicu – licencni operativni sistem takođe nije baš jeftin, a treba možda zaračunati i neki monitor ako ga već ne posedujete kako ne bi živeli samo u virtuelnom svetu računara. Na kraju dolazimo i do same cene Oculus Rift uređaja koja iznosi $599 za poručivanje unapred, što svakako nije mala stavka.
Pripremili smo vam i tabelu sa uporednim cenama komponenti, kako u regularnoj prodaji, tako i u malim oglasima, što i predstavljaju dve kolone s cenama, gde se tačno i vidi određena ušteda. Ukoliko neku komponentu nije bilo moguće naći u oglasima uzeli smo isti cenu kao u maloprodaji. Cene su prikazane u evrima radi lakšeg upoređivanja s obzirom da se ovde radi samo o okvirnom pregledu.
Jasno je da će virtuelna realnost za sada ostati oblast za entuzijaste ali je to donekle i dobro jer će oni moći da preleže sve dečije bolesti pre nego što postane šire dostupna. S druge strane oni koji žele baš da izdvoje više novca za uživanje u VR-u mogu uzeti i jači računar ili se pak opredeliti za neki od onih koje preporučuje i sam Oculus od proizvođača kao što su ASUS ROG, Alienware ili Dell. Zapravo jedan od njih, ASUS ROG 20 smo i mi nedavno testirali. Ono što mi možemo da vam obećamo jeste da smo jedan ovakav računar već spremili i da jedva čekamo da nam stigne Rift kako bismo vam preneli utiske!
| VR konfiguracija | Model: | Cena na tržištu (eur) | Cena na oglasima (eur) |
| Procesor | Intel i5-4590 |
219 |
185 |
| Matična ploča | Gigabyte GA-H81M-S2H |
55 |
55 |
| RAM memorija | 2x Kingston 4GB 1600MHz DDR3 HX316C10FB/4 |
46 |
45 |
| Grafička kartica | Gigabyte Geforce GTX 970 4GB GDDR5 GV-N970IXOC-4GD |
384 |
315 |
| Napajanje | Chieftec GPS-500A8 500W |
43 |
46 |
| Kućište | Thermaltake Commander MS-II VN900A1W2N |
43 |
43 |
| Hard disk | 2TB Western Digital Caviar Blue WD20EZRZ |
87 |
72 |
| Ukupno: |
877 |
761 |
